I juče je, na skupu u Beogradu, rečeno da protest nije politički. Teško je okupljanju građana, na kome se kritikuje vlast i iskazuje otpor vladinoj politici, osporavati politički karakter. A i čemu? Propagandisti okupatorskog režima vec dugo vremena depolitizuju proteste i svode ih na patologiju. Protestante, navodno, motiviše mržnja prema Aleksandru Vučiću. U nedostaku politike i alternativnog programa, njima je, kažu, preostala samo patološka mržnja.

Ne treba bežati od politike. Treba politizovati ekološke probleme, ukazivati na njihov konfliktni potencijal i mobilisati građane u odbrani temeljnih vrednosti. Ne treba bežati ni od saradnje sa političkim strankama. Pa, upravo je i preko njih ekološka problematika svojevremeno „švercovana“ u središte javne pažnje. Kada kažu da protesti nisu politički, građani hoće da kažu da protesti nisu stranački. Kao preduzeća za osvajanje i eksploataciju vlasti političke stranke gube poverenje građana, pa bi mogle da se oprobaju i u nekoj drugoj ulozi.  

Zahteve da se zabrani iskopavanje litijuma treba podržati,treba biti solidaran sa ljudima koji te zahteve ističu. Ali te zahteve treba konceptualizovati i i uvezati sa rekonstrukcijom političke zajednice, čije su institucije okupirane i temeljno razorene.  Ekološki problemi imaju cenu, oni proizvode socijalne posledice, utiču na distribuciju moći, na jednakost građana, na životne ishode ljudi. 

Podsetimo se: političke odluke su legitimne samo ako u njihovom donošenju učestvuju i oni koji treba da snose posledice tih odluka. Vlast koja ignoriše zahteve građana, možda dobro služi interesima stranih kompanija, ali ne i interesima građana. Rio Tintu nisu potrebne ni vojska, ni policija, on ima vladu. U slučaju okupacije, građani su potrebni jedni drugima. Zasnovan na privrženosti pravdi, slobodi i jednakosti, njihov otpor treba politizovati zarad pridobijanja simpatije i podrške. Ne samo unutar Srbije, nego i izvan nje.

Vid Majorski (Autonomija)