Saveti nacionalnih manjina, njih 19, koliko ih ukupno ima u Srbiji, jedinstveni su u zahtevu da u budućoj Vladi Srbije mora da postoji i zasebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

U prethodnoj vladi to jeste bio slučaj, ali je prilikom smanjenja broja ministarstava, ovo za ljudska i manjinska prava spojeno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Prema ocenama predstavnika manjinskih nacionalnih saveta, od tada oni praktično nemaju kome da se obrate prilikom rešavanja svojih problema.

Ako se po jutru dan poznaje…

S tim u vezi, nacionalni saveti su uputili dopis mandataru za sastav nove vlade Ivici Dačiću, sa zahtevom da se formira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali to pismo je za sada ostalo bez odgovora.

Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta Makedonaca i koordinator nacionalnih saveta manjina:

„U potpisanom koalicionom sporazum buduće vladajuće koalicije, za koji se kaže da je najobimniji, najobuhvatniji i da je obuhvatio sve bitne teme koje tište građane Srbije, ne postoji apsolutno nijedno slovo o ljudskim i manjinskim pravima.”

Darko Sarić Lukendić, predsednik Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog vijeća:

„Ako se dan po jutru poznaje, onda nas čekaju vrlo tmurni i oblačni dani u narednom periodu, i treba da pripremimo kišobrane…”

Prema njegovim rečima, zadatak za buduću vlast u Srbiji će biti da konačno obezbedi primenu solidnih zakonskih propisa:

”Ako pogledamo zakonska rešenja kada su u pitanju ljudska i manjinska prava u Srbiji, primetićemo da su ona relativno dobro napisana. Međutim, svi nacionalni saveti imali su velikih problema u sprovođenju tih prava.”

Ustavni sud unazadio prava manjina?

Dodatni problem, smatra Ana Tomanova-Makanova, predsednica Nacionalnog saveta Slovaka, leži u nedavnoj odluci Ustavnog suda Srbije da suspenduje pojedine nadležnosti Vojvodine, među kojima su i dostignuta prava manjina u oblastima službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, kulture i informisanja:

„Sam Ustavni sud je prekršio Ustav i svojom odlukom bitno doprineo snižavanju dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.”

Predstavnici nacionalnih saveta protestovali su i zbog najava da će ionako mala budžetska sredstva za rad nacionalnih saveta uskoro biti smanjena. Tomanova-Makanova je kazala da je to razlog zašto predstavnici nacionalnih saveta često ne mogu ni da doputuju na zajedničke sastanke:

„Pojedini nacionalni saveti, naročito oni iz Srbije, jednostavno nisu imali finansijskih sredstava čak ni da dođu na sastanak.”

Nacionalni saveti postoje već deset godina i zamišljeni su kao najviša tela kulturne autonomije za više od milion građana Srbije koji se izjašnjavaju kao pripadnici etničkih manjina. Od 2009. godine postoji i Zakon o nacionalnim savetima, a 2010. godine održani su izbori za ova tela manjinske autonomije, čime je većina njih profunkcionisala u punom demokratskom kapacitetu.

Nacionalni saveti zagledani u sebe

Ipak, istraživanje institucije Pokrajinskog ombudsmana pokazalo je da je neophodno da država preduzme mere uz pomoć kojih bi se smanjio uticaj političkih partija na rad nacionalnih saveta, u oblastima obrazovanja i informisanja.

Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, za Dojče vele kaže da su nacionalni saveti suviše zatvoreni u sebe:

„Nacionalne zajednice su dosta zatvorenog tipa, jer u Zakonu o nacionalnom savetima nema nikakve stimulacije da se nacionalni saveti otvore jedni prema drugima i da sarađuju. To bi bio jedan konkretan korak, i bio bi i u duhu tolerancije, o kojoj toliko pričamo.”

Pokrajinski ombudsman još je preporučio da se preduzmu mere i aktivnosti kojima će se pripadnicima većinskog naroda omogućiti upoznavanje sa kulturom i tradicijom nacionalnih manjina, kao i sa pravima koja su manjinama zagarantovana.

(Deutsche Welle)