Položaj Vojvodine nikad nije bio na nižem nivou. Decentralizacija cele Srbije je nasušna potreba, neophodnost koja će obezbediti ravnomeran regionalni razvoj, a ta decentralizacija bi trebalo da ide sve do nivoa mesnih zajednica, ističe za STANAR predsednica Vojvođanskog odbora Pokreta slobodnih građana i narodna poslanica Ana Oreg.

Ona ocenjuje da bi izvorni prihodi za mesne zajednice doprineli tome da one lakše funkcionišu u stvarnom životu. Stvarnu decentralizaciju je, dodaje, najjednostavnije sprovesti u Vojvodini jer već postoje ustavne odredbe i institucije. Ipak, podseća da se sa usvajanjem Zakona o finansiranju kasni skoro 15 godina, a razlog za to je pokušaj da se očuva monolit odlučivanja iz jednog centra. Zbog toga je pokrajinski odbor PSG sastavio predlog tog zakona i planira da ga preda u skupštinsku proceduru. Inače, u petak je, baš iz Novog Sada, ta partija započela kampanju za predstojeće lokalne i pokrajinske izbore.

Kako biste ocenili status mesnih zajednica danas? Imaju li one stvarnu ulogu u životima građana?

– Imaju, ako su ti građani pripadnici, odnosno članovi, SNS, SPS ili SVM-a. Onda su oni tu da bi obezbedili da sve kombinacije koje stižu iz centrale prođu bez problema na tom osnovnom nivou kao što je mesna zajednica. Oni su kontrolori da se ništa neće desiti u korist njihovih komšija, već u korist partije. U stvari, duboko sramna uloga. MZ su postale prva, najniža brana ostvarivanju javnog interesa. I što smo bliži vrhu piramide vlasti, ta je brana sve viša i viša, dok od javnog interesa ne ostane samo čist profit za vlasnike ove zemlje.

Sistem je urušen i instrumentalizovan i dobro nadgledan na svim nivoima, sve do pravog i jedinog gazde naših života, našeg novca, naših sudbina. Ta organizovana pohlepa danas vlada Srbijom i više od decenije ljudima se sistematski oduzima pravo i poriče potreba da mogu i treba da utiču na kvalitet sopstvenog života i da urede svoju okolinu onako kao bi im zaista odgovaralo, kako bi voleli.

Kakav je Vaš stav i stav PSG po pitanju mesnih zajednica, da li bi trebalo promeniti sadašnji status i šta bi zapravo mesne zajednice trebalo da predstavljaju?

– Mesne zajednice su samo delić problema, ali dragocen delić, jer tu građani očito vide ko, kako i u čije ime određuje šta je javni interes. Retoričko je pitanje kako bi ih trebalo unaprediti kada je stvar u tome da se moraju preoteti od uzurpatora, baš kao i sve institucije koje su iznad njih, sve do Vlade Republike Srbije i Predsednika.

Mesne zajednice treba predati dobrim ljudima koji brinu o kvalitetu života u svojoj ulici i kraju, a oduzeti je onima koji i u njima ne vide ništa drugo osim načina za sopstveno i partijsko bogaćenje i napredovanje. Ti dobri ljudi postoje, srećem ih svaki dan i svi će vam reći da su nasiljem saterani u mišije rupe, osuđeni da trpe i ćute.

Na njih računamo na predstojećim izborima i uradićemo sve da im obezbedimo trenutak mira i izolovanosti pred biračkom kutijom, da mogu slobodno da izraze ono što misle i osećaju. Vratiti zemlju na upravu građanima, od dna – od mesne zajednice, preko opštine do vrha vlasti, omogućiti ljudima da donose odluke o stvarima koje ih se tiču – to je naš program.

Ono o čemu jedini i uporno govorimo je da je decentralizacija nužnost i nasušna potreba ovog društva. A ako se zapitamo šta je to decentralizacija – pa ništa drugo nego vera u to da ljudi u svojim mestima, kvartovima najbolje znaju šta je za njih najbolje i korisno.

Treba li menjati i ingerencije mesnih zajednica?

– Ingerencije su trenutno svedene na sramotni nivo, gde praktično ne postoji nikakav uticaj mesnih zajednica. Ali, to nije pitanje zakona već POŠTOVANJA zakona.To je ključna stvar u ovom trenutku.

Može li se doći do toga da MZ postanu građanska samouprava, u smislu korektivnog faktora gradskoj vlasti, da stavovi MZ obavezno budu razmatrani prilikom donošenja odluka? Da ne bude takozvanog „nametanja iz centrale“?

– Poenta postojanja mesnih zajednica je upravo ta da građani budu korektivni faktor lokalnoj vlasti. Mi trenutno imamo situaciju da ni lokalna vlast nema zapravo nikakve nadležnosti, osim na papiru, već se sve odobrava preko centrale. Dakle, mnogo smo daleko od toga da se situacija sa MZ promeni. Da budem potpuno precizna, promena će doći onog momenta kada smenimo ovu centralističku vlast.

Čini se da ni sami građani nemaju jasnu predstavu o mogućnostima ove vrste „samoupravljanja“, odnosno o značaju i mogućem uticaju MZ? Kako to promeniti?

– Decenijama se vrlo vešto radi na tome da se građanima ogadi politika i političari, da se ubede da su svi isti i da nema nikakvog smisla da razmišljaju o tome da bi bilo dobro da se i oni pitaju o stvarima koje ih se tiču; da zapravo mogu da učestvuju u odluci kako će izgledati npr. njihov kvart, da l’ im nedostaju vrtići, parkovi, kulturni centri ili sportski objekti.

Promena dolazi od svakog od nas pojedinačno. Posao opozicije je u ovom momentu da pokušamo da vratimo građane u politiku. Ne nužno u stranke, nego u aktivan otpor ovoj vlasti. Kada se borite sa nemani sa sto ruku i nogu, ne vredi vam da pokušate da izađete na kraj sa svakim udom ponaosob. Ciljate na glavu, a uskoro će nam se pružiti prilika za to, na predstojećim izborima. Ne sumnjam da ćemo uspeti da je iskoristimo. Ovo stanje u kome je zapalo naše društvo ne odgovara više nikome, sem onima koji na upravo takvom stanju profitiraju.

U Novom Sadu u nekoliko mesnih zajednica građani su uspeli da uđu zahvaljujući samoorganizovanju. Ipak, neki od njih su se kasnije angažovali oko novih političkih opcija. Kako gledate na to, je li taj put zapravo neminovnost u trenutnom političkom sistemu?

– Postaje sve jasnije da je otpor na svim nivoima i na svaki način – nužan, da je ljudima jednostavno rečeno – prekipelo. Politika je svaki društveni angažman i ona ne mora biti i nije nužno – stranačka, i zato pozdravljam svako udruživanje u otporu ovom naopakom sistemu i unapred nudim saradnju.

Je li realno da političke partije prepuste mesne zajednice građanima, pa da se u lokalnim parlamentima sučele zahtevi koje su direktno formulisali građani, s jedne strane, i predlozi i ideje stranačkih odbornika sa druge, i tek u takvom dijalogu donesu konačne odluke?

– Naravno da je realno, i to bi tako trebalo da izgleda. To je demokratija. Ali da ponovim, to nećemo uspeti dok je na vlasti SNS i u sadejstvu sa ostalim satelitima koje čine vlast jer oni neće dozvoliti da rizikuju svoje koruptivne šeme zarad interesa građana. Njihov je narativ da nema potrebe da bilo ko razmišlja o bilo čemu. Samo hleba i igara – što kaže stara narodna.

(Bilten STANAR, foto: Autonomija)