Orbanov pad nije samo kraj jedne političke ere, to je i ozbiljan udarac za regionalnu mrežu s osovinom Orban-Dodik-Vučić. Promena vlasti ne trese samo Mađarsku, nego i one čije je političke pozicije Orban branio.

Viktor Orban i Milorad Dodik godinama su gradili odnos koji je prevazilazio uobičajenu diplomatsku saradnju. Mađarski premijer je u Banjaluku i Republiku Srpsku dolazio kao politički partner koji otvoreno osporava deo zapadnog pristupa regionu, dok je Dodik u njemu dobio evropskog lidera spremnog da relativizuje pritiske iz Sarajeva, Brisela i zapadnih prestonica. U tom okviru, mađarska podrška nije bila samo politička poruka, nego i instrument uticaja kroz kredite, investicije i energetske aranžmane.

Politika i finansije

Veza između Orbana i Dodika nije bila samo simbolična, nego i konkretno politička i finansijska. Mađarska je ranije najavljivala i finansirala projekte u Republici Srpskoj, uključujući tri projekta vredna više od 100 miliona evra, među kojima su Vjetropark Hrgud, hidroelektrana na Trebišnjici i postrojenje za preradu otpadnih voda u Gradiški. Bilo je reči i o direktnoj pomoći u energetskim projektima u RS koji su se merili u stotinama miliona dolara. Nakon nedeljnih izbora, moguće je da će se, ukoliko ne potpuno, taj kurs Mađarske s Peterom Mađarom na čelu, značajno promeniti.

Dodik poručuje da će Republika Srpska ostati zahvalna Orbanu na svemu što je učinio razumevajući njenu poziciju.

„Uvek smo na neki način bili sami ovde, osim Srbije i Rusije. I imali smo neoliberalni svet protiv nas. Orban je bio tu glas razuma. Želim što pre da se vidim s njim i da razgovaramo o tome kako ćemo dalje“, rekao je Dodik, koji ne veruje da će ranije započeti projekti biti obustavljeni.

„Ako dođe do prekida, to će biti jednostrani prekid s mađarske strane. Mi sa naše strane idemo dalje ako to bude moguće. Ako ne, bez toga smo živeli i pre pet, šest godina“, kaže Dodik.

Orbanov poraz najteže pogađa upravo one aktere koji su u njega gledali kao predstavnika „alternativnog Zapada“, spremnog da razume drugačije politike. Za Dodika, to znači gubitak važnog međunarodnog oslonca u trenutku kada mu je svaki spoljnopolitički štit dragocen, naročito nakon niza kriza i sporova sa institucijama BiH.

Nova politička realnost

Za Aleksandra Vučića, poruka je slična. Nestaje jedan od najvažnijih lidera u EU koji je često služio kao dokaz da se može voditi politika balansiranja između Brisela, Moskve i nacionalnih interesa bez većih posledica. Srbija u ovoj situaciji nosi i „breme“ ranijeg dogovora o prodaji dela Naftne industrije Srbije mađarskom MOL-u, oko čega je Vučić optimističan.

„Verujem u nastavak dobre saradnje između Mađarske i Srbije i zahvalan sam Viktoru Orbanu što je takve odnose učinio mogućim“, poručio je Vučić, čestitajući Mađaru izbornu pobedu.

Nova politička realnost ne znači da će sve veze nestati preko noći, ali znači da se menja politička atmosfera. Novi odnos snaga u Budimpešti verovatno će biti manje sklon ličnim savezima i više vezan za institucionalnu politiku prema regionu.

„Ako nova mađarska vlast bude htela da se distancira od Orbanovog modela, Dodik i Vučić će ostati bez važnog dela narativa o međunarodnoj podršci koju su koristili u domaćoj politici“, veruje novinar Goran Dakić.

Dodik je ranije Orbana opisivao kao prijatelja i partnera s kojim razgovara o „strateškim projektima“ u energetici i poljoprivredi, naglašavajući da Republika Srpska želi da gradi ekonomiju sa onima koji je „razumeju i poštuju“. Takva retorika pokazuje koliko je politički vezao svoju priču za mađarsku zaštitu i investicije. S druge strane, opozicija u Republici Srpskoj godinama upozorava da se iza te saradnje krije politička zavisnost i finansijski aranžmani koji nemaju dovoljno transparentnosti. Taj ton je dodatno pojačan nakon mađarskih kredita i projekata u energetici i poljoprivredi.

Novo poglavlje za BiH?

Prvi čovek opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) Branko Blanuša veruje da će Peter Mađar, nastaviti da neguje prijateljske odnose i jačati institucionalnu saradnju sa Republikom Srpskom koja će koristiti narodima, a ne isključivo pojedincima.

„Našem srpskom narodu u Republici Srpskoj poručujem: pogledajmo Mađare koji su pokazali da očekuju od vlasti da služi narodu, a ne obrnuto“, rekao je Blanuša.

Iz Federacije BiH i iz diplomatskih krugova u Sarajevu odnos prema Orbanu bio je uglavnom rezervisan, na momente kritičan, posebno nakon što je otvoreno stao uz Dodika. Bosanskohercegovačko ministarstvo spoljnih poslova i drugi zvaničnici u Sarajevu više su puta naglašavali potrebu za očuvanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, dok su mađarske izjave i potezi često doživljavani kao mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U tom smislu, Orbanov pad je u Sarajevu dočekan kao slabljenje jedne politike koja je u BiH izazivala različite političke reakcije.

„Radujemo se novom poglavlju u odnosima između Bosne i Hercegovine i Mađarske, zasnovanom na međusobnom poštovanju, istinskom partnerstvu i zajedničkim evropskim vrednostima“, rekao je šef bh. diplomatije Elmedin Konaković, koji je ranije izražavao otvoreno neslaganje sa zvaničnom Budimpeštom kada je reč o podršci rukovodstvu Republike Srpske, posebno za vreme političkog sukoba nakon presude Dodiku.

Lider HDZ BiH Dragan Čović, takođe je uputio čestitku pobedniku izbora u Mađarskoj, napisavši da se „raduje snažnoj saradnji i dobrim odnosima između dve vlade i naroda u narednom periodu“.

Uz Čovića, čestitku Mađaru, uputio je i hrvatski premijer Andrej Plenković, rekavši da se radi o političkoj promeni voljom birača i da očekuje pomake iz Budimpešte na nivou odlučivanja unutar EU.

„Sada je trenutak da stavimo na nove temelje naše odnose i pokušamo da rešavamo otvorena pitanja“, rekao je Plenković u Mostaru.

Politička matematika

S druge strane, suština problema za Dodika i Vučića nije samo u jednom porazu na izborima, nego u tome što je nestao partner koji je njihovim politikama davao evropski legitimitet. Orban je bio koristan jer je pokazivao da u EU postoji lider koji osporava dominantan briselski pristup, kritikuje sankcije i otvoreno podržava pojedine lidere na Balkanu. Njegov poraz sada slabi tu matricu i ostavlja manje prostora za političko pozivanje na „mađarski model“ ili na Budimpeštu kao zaštitnika.

Za Republiku Srpsku to može da znači i oprezniji odnos prema budućim mađarskim projektima, posebno u energetici i agraru. Mađarski krediti i ulaganja nisu samo ekonomsko pitanje, nego i politička poluga, a nova vlast u Budimpešti bi mogla tražiti drugačije uslove ili hladniji ton prema Dodiku. To je važna promena jer se kroz te projekte često gradila priča o međunarodnoj normalizaciji odnosa koje su drugi akteri u BiH smatrali problematičnim.

Sada će biti ključno pratiti da li će nova mađarska vlast nastaviti barem deo postojećih aranžmana ili će da ih revidira. Ako dođe do zahlađenja, Dodik će izgubiti i simbolički i praktični kanal prema jednom delu EU, dok će Vučić ostati bez važnog regionalnog saveznika u evropskim institucijama. To bi moglo da pojača pritisak na obe politike da se više oslanjaju na unutrašnju kontrolu, a manje na vanjsku zaštitu.

Pozicija feniksa

„Gospodin Orban je vodio jednu, najblaže rečeno neprimerenu politiku – ne samo u BiH, nego i u regionu, favorizujući samo jednu od strana. Tako da sve što se dogodi u budućnosti ne može biti lošije od onoga što je Orban radio“, smatra politički analitičar Faruk Kajtaz.

Orbnov poraz zato je mnogo više od mađarske priče. Za Dodika je to kraj jedne političke iluzije da se uz pomoć Budimpešte može amortizovati unutrašnji, ali i pritisak Zapada. Za Vučića je to upozorenje da se krug lidera koji su mu služili kao evropski štit sužava, a politička cena takvog oslanjanja sve je veća.

Međutim, nije mali broj političara u Republici Srpskoj koji smatraju da je pobeda Mađara samo nastavak iste politike, što bi se u perspektivi moglo pokazati kao dobar izbor ne samo za Mađare, nego i za „prijatelje“ Viktora Orbana.

„Orban je izgubio političku bitku, ali je udario temelje evropskog suverenizma, antimigrantske i antiratne politike“, kaže predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, član vladajuće koalicije. Politički je, kaže Stevandić, Orban ostao u poziciji feniksa i džentlmenski priznao poraz.

„Mađar je njegov učenik. Da li odlazi ili opet počinje“, upitao je Stevandić. Odgovor će sigurno dobiti odmah po formiranju vlasti u Mađarskoj.

(Dojče vele, foto: kabinet premijera Mađarske)