Pokušaj da Srbija napravi iskorak u uvođenju sankcija Rusiji doživeo je neuspeh nakon što takav predlog nije usvojen na sednici Skupštinskog odbora.

Većina poslanika, koji su članovi resornog Odbora za spoljne poslove u parlamentu, odbila je 24. aprila da glasa o predlogu Rezolucije koja predviđa da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i uvede Rusiji sankcije zbog invazije na Ukrajinu.

Srbija je retka evropska država koja, iako kandidat za članstvo u EU, odbija pozive zapadnih zvaničnika da uvede sankcije zvaničnom Kremlju.

Ipak, poslanik najbrojnije opozicione poslaničke grupe „Ujedinjeni“ u Skupštini Srbije Borko Stefanović podneo je predlog Rezolucije i tražio da se poslanici o sankcijama izjasne.

Od petnaest prisutnih na sednici odbora, koji je zadužen za spoljnu politiku Srbije, 12 poslanika nije glasalo, dvoje poslanika je glasalo za predlog, a jedan poslanik je bio protiv.

Poslanici vlasti, koju predvodi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, nisu glasali za Rezoluciju, čime ona nije usvojena.

Na pitanje RSE zbog čega nije glasao o ovom predlogu, Đorđe Komplenski iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) je rekao da taj predlog nije trebalo da bude deo dnevnog reda.

„Smatram da to nije tema za odbor za spoljne poslove, pogotovo ne u ovoj fazi“, rekao je on.

Na dnevnom redu sednice našli su se i predlozi desnih partija u parlamentu u kojima se, između ostalog, nalaže bliža saradnja sa Rusijom, kao i zabrana uvođenja „jednostranih sankcija“. I o ovim predlozima većina poslanika nije glasala.

Zašto je podnet predlog o uvođenju sankcija Rusiji?

Borko Stefanović je u svom izlaganju tokom sednice Odbora naveo da je EU strateški cilj Srbije.

„Većina građana Srbije je protiv sankcija, ali većina građana možda i nema dovoljno informacija“, rekao je on.

Preko 70 odsto građana Srbije protiv je svakog vida sankcija Rusiji, dok je nešto manje od 15 odsto za sankcije usklađene sa EU, pokazuje istraživanje nevladinog Novog trećeg puta iz 2023.

Stefanović je dodao da Srbija plaća „visoku cenu“ jer ne uvodi sankcije rizikujući da dođe do stagnacije i onemogućavanja investicija.

„Predao sam predlog jer verujem da je to najbolji put za Srbiju i njenu budućnost“, kaže Borko Stefanović, opozicioni poslanik Skupštine Srbije koji je zvanično predao predlog Rezolucije o usklađivanju spoljne politike sa EU, te uvođenje sankcija Rusiji.

Srbiji su, inače, zemlje EU najvažniji spoljnotrgovinski partneri.

Stefanović je rekao da se njegovim predlogom ostavlja mogućnost da Vlada Srbije izabere koje sankcije će uvesti Rusiji od deset paketa sankcija koje je uveo Zapad.

On je naveo da je glasanje za ovaj predlog zapravo glasanje da li Srbija želi da pristupi Evropskoj uniji ili ne.

Odbor za spoljne poslove je već jednom pokušao da se izjasni o Stefanovićevom predlogu u novembru 2022, ali je rasprava izostala.

Šta su na sednici rekli poslanici vladajuće koalicije?

Nemanja Maksimović iz poslaničke grupe SNS rekao je tokom rasprave na sednici Odbora da nije interes Srbije da uvede sankcije Rusiji. „…()jer poštujemo tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom“, obrazložio je on.

Draginja Vlk iz iste poslaničke grupe rekla je da Srbija teži da zauzme „slobodno mesto posrednika u Evropi“.

„Naše sankcije (Rusiji) neće ništa promeniti, ali će nam štetiti“, rekla je ona.

Uglješa Marković iz vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) takođe je rekao da je na stanovištu da Rusiji „koja pokazuje prijateljski odnos prema Srbiji“ ne treba uvoditi sankcije.

On je istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

Ove izjave poslanika vladajućih stranaka slične su izjavama najviših zvaničnika Srbije.

Srbija je, prema tim izjavama, podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Međutim, ni godinu dana od početka ruske invazije na ovu susednu zemlju, nije uvela sankcije Rusiji.

Najviši zvaničnici Srbije, ipak, nisu isključili mogućnost da će se pridružiti sankcijama ako privreda i građani budu trpeli „nepopravljivu“ štetu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u martu da ne može da se „zakune“ da Beograd neće uvoditi sankcije Rusiji.

‘Manevar da se izbegne odgovornost’

Spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić za RSE kaže da je objašnjenje poslanika Đorđa Komplenskog da spomenuta rezolucija o uvođenju sankcija „nije tema“ za odbor – besmisleno.

„Dok Evropska unija razmišlja i priprema jedanaesti paket sankcija, to znači da je to nešto što je više nego aktuelno. Dakle, to je jedan izgovor koji je neutemeljen”, rekao je on.

Jakšić kaže da je podatak da poslanici vladajuće koalicije nisu glasali ni “za” ni “protiv” zanimljiv.

“Glasanje ‘za’, naravno, ne dolazi u obzir. Glasanje ‘protiv’ suviše ‘zakiva’ poziciju vladajuće koalicije. Ne mogu da kažem da to nije vešt manevar da se izbegne bilo kakva odgovornost – niti ‘za’, niti ‘protiv’“, kaže on.

Jakšić takođe navodi da je ovakvo glasanje donekle iznenađujuće „jer bi se pre očekivalo da apsolutno vladajuća većina bude protiv zavođenja sankcija Rusiji, kao što njihovi zvaničnici to otvoreno govore”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 26. marta da Srbija već godinu dana „uspeva da izdrži pritiske“ i ne uvede sankcije.

Šta su na sednici rekli poslanici opozicije?

Predstavnik zeleno-leve koalicije “Moramo” Đorđe Miketić podržao je predlog o uvođenju sankcija Rusiji.

„Uvođenje sankcija Rusiji je interes Srbije i patriotski čin“, rekao je on i dodao da Srbija ne sme da pravda svoje odluke cenom gasa jer je to „vrednosno pitanje“.

Sa druge strane, predlogu su se tokom rasprave protivili predstavnici desnih partija u parlamentu.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, rekla je da Srbija ne treba da se boji povlačenja investicija iz Evropske unije jer nije uvela sankcije Rusiji.

„Velike kompanije koje imaju fabrike u Srbiji bi samo izgubili povlačenjem iz zemlje“, rekla je ona.

Ivan Kostić iz desne partije Dveri govorio je o svom predlogu da se usvoji Deklaracija o potrebi jačanja saradnje sa Rusijom.

On je kao argument istakao cenu gasa koja bi, kako on tvrdi, skočila i opteretila budžet u slučaju uvođenja sankcija Rusiji.

Srbija, inače, skoro u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Zvanični Beograd je pokrenuo i zajednički projekat diversifikacije gasnog tržišta uz pomoć EU, zajedno sa Bugarskom. Projekat predviđa izgradnju interkonektora i povezivanje dve države sa drugim izvorima gasa.

Predlog da se u Srbiji rezolucijom zabrani korišćenje “jednostranih sankcija“ podneli su poslanici desno orijentisane stranke „Zavetnici“.

Nikola Dragićević iz ove stranke rekao je da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo štetno jer je „Rusija uvek štitila interese Srbije“ i brana pokušajima da se Kosovo, bivša pokrajine Srbije koja je proglasila nezavisnost, učlani u međunarodne institucije.

Rusija inače podržava Srbiju u nastojanjima da spreči ulazak Kosova u međunarodne institucije. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, što zvaničan Beograd odbija da prizna.

Ambasador SAD o uvođenju sankcija Rusiji

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je 24. aprila, odgovarajući na pitanje RSE šta očekuje od sednice Odbora sa spoljne poslove u parlamentu, rekao da bi „sve zemlje trebalo da upute poruku Rusiji da je ono što radi u Ukrajini neprihvatljivo za čitav civilizovani svet“.

Ambasador SAD-a je rekao da je Evropska unija (EU) bila jedinstvena po pitanju podrške Ukrajini.

„Jedan od elemenata toga je da se pokaže da su neprihvatljivi zločini koje je Rusija počinila u susednoj zemlji“, rekao je Hil.

On je dodao da je odluka o uvođenju sankcija na Srbiji i da ne može on da odlučuje u ime Srbije, ali da misli da bi o tome „trebalo da bude više javne rasprave“.

Zapadni zvaničnici od početka invazije Rusije na Ukrajinu pozivaju Srbiju da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji.

Srbija je, međutim, jedan od retkih kandidata za članstvo u EU koja to nije učinila.

EU razmatra novi paket sankcija

U međuvremenu, izvori RSE navode da EU razmatra mogućnost da sankcioniše ruski državni medij Russia Today (RT) Balkans koji emituje program na srpskom jeziku.

Kako su objasnili izvori RSE, 23. aprila Evropska komisija (EK) je u procesu pripreme novog paketa sankcija protiv Kremlja zbog agresije na Ukrajinu. O novom paketu restriktivnih mera je već održan prvi krug konsultacija sa državama članicama.

Preliminarna lista novih sankcija obuhvata i „proširenje liste medija kojima je zabranjeno emitovanje, uključujući i Russia Today Balkans“.

Ruski državni kanal Russia Today (RT) je počeo sa emitovanjem na srpskom jeziku u novembru 2022 godine.

Upravo činjenica da se Srbija nije usaglasila sa spoljnom politikom EU omogućila je tom državnom ruskom mediju emitovanje iz Srbije.

Emitovanje „Russia Today“ u EU na ostalim stranim jezicima, već je sankcionisano. Pod evropskim sankcijama su već RT na nemačkom i francuskom, a u aprilu 2023. je doneta ista odluka i za RT na arapskom jeziku.

Kada je doneta odluka o otvaranju RT na srpskom jeziku, Evropska unija je zatražila od Srbije da se uskladi sa odlukama Evropske unije, među kojima je i ograničenje emitovanja ruskih državnih medija.

(RSE, foto: Autonomija)