Protesti nisu urodili plodom, baš kao ni ulične borbe, parlament u Atini ipak doneo je srednjoročni paket štednje. Nade mnogih demonstranata da će biti svrguta vlada, nisu se obistinile.
Mnogi demonstranti ne veruju ni vladajućoj stranci PASOK ni najvećoj opozicionoj partiji Nova demokratija, već podržavaju grupu takozvanih ogorčenih građana. Oni smatraju da samo levica sa socijalističkim planom može izvući zemlju iz krize. No, niko od ogorčenih građana nije želeo ovakvo nasilje na protestima.

Onaj ko dobija malo ne bi trebalo da trpi zbog štednje
Grčko društvo je podeljeno. Mere štednje možda nisu pravične, ali bankrot države bi bio još gori. Mnogi su uviđavni, poput jednog penzionera:
„Meni su dve poslednje penzije već smanjene. Sada će i treća. Nažalost, tako je, ali moramo biti strpljivi da bismo videli nekakav uspeh. Ono što nije dobro jeste smanjivanje ionako malih penzija: onaj ko dobija manje od 700 evra mesečno, ne bi trebalo da trpi zbog ove štednje, jer inače neće moći da sastavi kraj s krajem.“
Veliki broj Grka želi da njihova zemlja ostane u Evropskoj uniji i zadrži evro da ne bi postala, kako kažu, zemlja Trećeg sveta. Oni bi želeli da vide malo više solidarnosti u ponašanju severnoevropskih država, pre svega – nemačke vlade.

Mora se raditi brzo
Štednja sama po sebi nije dovoljna. Ono što je Grčkoj sada potrebno jeste investicioni plan, neka vrsta Maršalovog plana, kako prenosi Martin Knap, šef Nemačko-grčke industrijske komore.
„O nazivu se da raspravljati, ali u principu je to prava stvar, jer ako se ništa ne učini za realnu privredu, u budućnosti više neće biti firmi koje će moći da donesu vrednosti koje mogu da posluže kao privredni temelji ove države“, kaže Knap.
Mora se raditi brzo, jer, opasnost od totalnog haosa je velika, kaže Dimitrios Kacikas, naučnik iz istraživačkog instituta ELIAMEP: „Ovo može postati opasno. Jedan pokret bi lako mogao da se pretvori u nekontrolisanu rulju bez konkretne vizije“.

(Deutsche welle)