Skip to main content

Opasan trend kultova desničarskih spasitelja sa interneta

Građani 02. sep 2022.
5 min čitanja

"Na ovaj način desnica gradi svoju bazu političke snage i potencijalnih budućih glasača"

Prethodnih nekoliko meseci društvene mreže su preplavili videi sada već globalnog fenomena Endrua Tejta, američko-britanskog kikboksera koji je širom sveta, pa i u Srbiji, osvojio simpatije pobornika toksičnog maskuliniteta, mizoginije i seksizma.

Endru Tejt je tridesetpetogodišnji bivši kikbokser i kontroverzni biznismen. Prema pisanjima britanskog Gardijana, u žižu evropske javnosti ušao je 2016. godine,  nakon njegovog izbacivanja iz britanskog Velikog brata, zbog videa na kojem tuče ženu kaišem, nakon čega joj govori da “prebroji modrice od udaraca”. Godinu dana kasnije kritikovao je na Twitteru #MeToo pokret, tvrdeći da žena treba da snosi neku vrstu odgovornosti zato što je silovana.

Početkom ove, godine postao je globalni fenomen i zvezda društvenih mreža na kojima borave prevashodno mlade osobe, poput Instagrama i TikToka. Putem naloga koji objavljuju isečke njegovih videa, kao i njegovih profila na TikToku i Instagramu skupio je veliki broj pratilaca, a njegovi videi ukupno broje preko 11 milijardi pregleda.

Teme koje obrađuje u svojim videima su najčešće mizoginija, seksizam, urušavanje ženskih prava, kao i promocija toksičnog maskuliniteta.

KULTURNA KONTRAREVOLUCIJA

Komentarišući pojavu Endrua Tejta i o velikom broju fanova koje je stekao u kratkom vremenskom periodu, aktivistkinje iz Ženske solidarnosti objašnjavaju da Tejt ne nudi ništa revolucionarno novo, već da se samo “dobro reklamira kao neka vrsta kulturološkog revolucionara, kao kulturna kontrarevolucija”.

“Aura provokativnog i zabranjenog je ono što privlači muškarce njegovoj demagogiji. Provokativno, novo i zabranjeno deluju oduvek kao droga na pubertetske i adolescentske mozgove koji prolaze kroz psihološku fazu bunta protiv autoriteta. Ali, kada se samo malo zagrebe ispod površine, shvatamo da zapravo ono što on nudi nije ni novo, a još manje revolucionarno – to je zapravo samo stara mizoginija kakvu žene dobro poznaju iz ličnog iskustva, čak i kada ne znaju da je imenuju”, navode u odgovoru VOICE-u iz Ženske solidarnosti.

Kada govorimo o toksičnom maskulinitetu, Tejt je u  jednom od svojih videa objašnjavao kako žene imaju više prava od muškaraca, kao i da matrijarhat uništava celo zapadno društvo i da se protiv njega treba boriti. U jednom od njih je, pak, govorio je o tome kako žene biraju muškarce na osnovu toga da li treniraju u teretani, da li mogu da reše svaki problem, kao i da žene odlučuju ko je “pobednik”.

Psihološkinja Jelena Vukičević objašnjava za VOICE da kod adolescenata i mladih koji posmatraju ljude poput Tejta dolazi do mešanja pitanja maskuliniteta i toksične muškosti, kao i u momentima kada lično nisu zadovoljni sami sobom, te u ljudima poput Tejta vide uzor i pojedinca kom se dive.

Oličenje njegove seksističke kampanje jeste video u kojem objašnjava kako bi 99% svetskih problema bilo rešeno brzo kada bi žene na čelu imale napisan broj muškaraca sa kojima su imale seks, te obrazlaže da bi tada žene razmišljale kao nekada u “prava vremena”, i tradicionalne porodice bi opet bile svuda.

Foto: Pixabay

Pored toga, koristio je klasične, izlizane seksističke izraze kako žene ne znaju da voze, kako im je mesto u kuhinji, kao i da su žene njegovo vlasništvo. Svi ovi videi su preplavili društvene mreže u prethodnih nekoliko meseci.

BAZA POTENCIJALNIH GLASAČA

Sociološkinja Nikolina Jović kaže da je pojava Endrua Tejta samo nastavak trenda kultova desničarskih spasitelja sa interneta koji pratimo već godinama, od Bena Šapira do Džordana Pitersona.

“Recept je svaki put isti. Uticajni pojedinac u službi probuđenog mesije se suprotstavlja očekivanjima liberalnog društva koje “favorizuje žene”, u kom muškarac gubi svoju ulogu onoga ko zarađuje i gospodari porodicom, onoga koji je vredniji od žene i slično. Na ovaj način desnica gradi svoju bazu političke snage i potencijalnih budućih glasača”, kazala je ona.

Tejt, kao što je i do sada prikazano, ne staje samo na seksističkim izjavama. U više navrata je otvoreno širio retoriku koja promoviše fizičko nasilje nad ženama, kao u jednom od videa gde objašnjava kako bi, kad bi ga devojka optužila da ju je prevario sa drugom devojkom, udario devojku u glavu, davio je i rekao joj “Ućuti, kučko”.

Jovićeva smatra da su ovakve ideje izuzetno opasne, ali da se se ne može reći da smo bez njih ikada zapravo živeli.

“Posledice koje društvo snosi promocijom ovakvih vrednost jeste ohrabrivanje nasilja, kulture silovanja, mizoginije i femicida, homofobije, normalizacija govora mržnje, toksične muževnosti koja otežava egzistenciju samim muškarcima, a pogotovo ženama na kojima se frustracije iskaljuju. Protiv svih ovih pojava feministkinje se već dugo bore, da bismo danas svedočili ponovnoj dominaciji ovih ideja. Sve više izgleda kao da ćemo morati sve ponovo”, kazala je ona.

Foto: žene, nasilje

Psihološkinja Jelena Vukičević kaže za VOICE da se može polemisati o tome da ovakve ideje odgovaraju onima koji pretenduju na razne pozicije moći, te možemo da uočimo da je velikom broju političara patrijarhat postao zaštitni znak.

“Imam utisak da to otežava i usporava razrešenje ovakvih problematičnih sagledavanja odnosa u društvu, jer je u današnjim društvima već  ekspanzija brojnih oblika netrpeljivosti prema ženama, otvorenih izjava mržnje, uvredljivih reči, vulgarnih seksističkih komentara… počev od vrha države pa dalje na svim nižim nivoima sistema u kojem smo”, kazala je psihološkinja.

POZNATI MEHANIZMI

Iz Ženske solidarnosti kažu da je Tejt potpalio opasne emocije sa kojima nema dijaloga, kao i da u vremenu sveopšte nesigurnosti, ideološkog i idejnog vakuuma, u nedostatku pravih vrednosti i pozitivnih modela ponašanja za muškarce, lovci na mutno poput Tejta hvataju sledbenike u svoje mreže.

Gotovo istovetne mehanizme koristili su i nacisti i fašisti u prošlosti – sveopšta nesigurnost pogoduje razvoju straha, mržnje, padu u fatalističko i kolektivističko mišljenje. Svako ko se bilo čime izdvaja iz normi vladajuće ideologije biće izložen brutalnom kažnjavanju, neretko i fizičkoj anihilaciji. S obzirom na porast ekstremizovanih mladih muškaraca koji su se zadojili mržnjom i agresijom prema ženama, ali i prema migrantima i seksualnim manjinama, u tzv. digitalnoj manosferi, pojave poput Tejta moramo shvatiti ozbiljno. Ovi mladi muškarci izlaze, naoružani su, i ubijaju one za koje smatraju da su neprijatelji poretka ili niži”, upozoravaju iz te organizacije.

Iako su nalozi Endrua Tejta cenzurisani na platformama na kojima je najviše obitavao, odnosno Instagramu, TikToku i Jutjubu, njegovi sledbenici na različitim nalozima objavljuju njegove snimke, kratke isečke iz dugačkih videa.

Jelena Vukičević: Političari i mediji ne smeju biti promoteri diskriminacije. (Foto: privatna arhiva)

Govoreći o mogućem rešenju za ovakve pojave, sociološkinja Nikolina Jović ocenjuje da oduzimanje mogućnosti Endruu Tejtu da se obraća širokim društvenim masama jeste dobro rešenje, ali da ono nije u poptunosti ispunjeno jer, iako više nema njegovih kanala, i dalje su nam ostali pristupačni kanali njegovih fanova i plaćenih ljudi koji održavaju njegovo internet pristustvo.

Iz Ženske Solidarnosti smatraju da je korak napred proces u kom se umesto modela ponašanja zasnovanog na agresiji i kriminogenim veštinama, mladim muškarcima predstavljaju istinski pozitivni modeli ponašanja, okrenuti ka konstruktivnim ciljevima – samopoboljšanju i posledično, poboljšanju cele zajednice.

“Institucije poput škole, ali i vlada i policija, moraju ozbiljno da shvate opasnost od ekstremizacije nezadovoljnih mladih muškaraca u digitalnim prostorima i moraju ozbiljno da se pozabave i muškim mentalnim zdravljem. Na kraju, iako se ljudi poput Tejta obraćaju pre svega mladim muškarcima, i svakako im nanose veliku psihološku i egzistencijalnu štetu, ne treba zaboraviti da su glavne žrtve ovde devojčice, devojke i žene. Treba jačati osećaj vrednosti i samopouzdanja kod devojčica. Naučiti ih da nisu inferiorne zbog svog pola i da ne smeju da pristaju ni na kakav odnos u kom će biti ponižavane, vređane, kontrolisane i eksploatisane”, poručuju iz Ženske Solidarnosti.

Psihološkinja Jelena Vukičević kaže da je potrebno da  odgovornost preuzmemo svi pojedinačno, ali pre svih, oni na javnim funkcijama, političari i mediji, koji ne smeju biti promoteri diskriminacija, govora mržnje, već primer poštovanja Zakona o zabrani diskriminacije kojim se eksplicitno zabranjuje govor mržnje i drugi oblici diskriminacije.

Aleksandar Bugarin (VOICE, naslovna fotografija: europa.rs)