Vojvođanski identitet predstavlja otpor i politički stav prema nacionalizmu, i reakciju multikulturalne Vojvodine na etnička svrstavanja, rečeno je danas na okruglom stolu koji je u Novom Sadu organizovao Vojvođanski klub.

„Mnogima u Vojvodini je potrebno da imaju mogućnost da mogu da se izjasne kao Vojvođani, da mogu da dovrše sopstveni multikulturalni identitet“, kazala je politikološkinja Branislava Kostić na okruglom stolu „Identitetska pitanja u Vojvodini u svetlu predstojećeg popisa stanovništa“, u Medija habu Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ona je dodala da su i režim i beogradska opozicija inicijativu da se građanima omogući da se na popisu stanovništva izjasne kao Vojvođani, odnosno po regionalnoj pripadnosti, „dočekali na nož“.

„Mediji su digli tenziju sa tom temom, a to je bila vruća tema i na društvenim mrežama i na medijskim portalima. Nijedna tema, a da dolazi iz Vojvodine, nije izazvala ovakvo interesovanje. To je u potpunoj nesrazmeri sa popularnošću partija (Vojvođanska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine) koje su iznele tu ideju. To nam govori da je bilo potrebno da ta ideja bude izneta. I to znači da postoji veliki interes za ovu temu“, kazala je Branislava Kostić.

Ona je kritikovala pojedine intelektualce iz Vojvodine za koje je rekla da se na rečima zalažu za toleranciju i multikulturalnost, a istovremeno su neprijateljski raspoloženi prema takozvanim „dođošima“, odnosno prema ljudima koji su nakon Drugog svetskog rata došli u Vojvodinu iz drugih delova Jugoslavije.

„Vojvođanska multikulturalnost podrazumeva dakle i multizavičajnost. Ta vrata se moraju otvoriti, vrlo je ružno i nepromišljeno da se ta vrata ne otvore“, navela je Branislava Kostić.

Predsednik Vojvođanskog kluba Lazar Lazić rekao je da su građani Vojvodine i ranije imali intenciju da se izjašnjavaju nadnacionalno i naveo da je najveći broj Jugoslovena bio upravo u Vojvodini.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je identitet Vojvodine nacionalno pluralan i u istorijskom, i u demokratskom, i u političkom smislu.

On je ocenio da je Vojvodina danas „ponižena i identitetski obezličena“.

Vojvodina je sačuvala potencijal za definisanje identiteta

Sociolog Jovan Komšić ocenio je da je aktuelna priča o vojvođanskom identitetu, sa aspekta političkih stranaka koje su je pokrenule, zapravo „političko-marketinška igra leptira jedne ocvale vojvođanske ekipe u traganju za glasovima“, ali je rekao da je Vojvodina sačuvala potencijal za definisanje identiteta.

„Vojvodina je kod jednog segmenta građanstva sačuvala potencijale za ideju institucionalnog uređenja sopstvenog identiteta vojvođanske nacionalnosti, uključujući i pravo da se izjasne kao Vojvođani“, rekao je Komšić.

On je ocenio da su „poglavice“ srpske i mađarske nacionalne zajednice našli zajednički politički interes.

„Od tada nema međuetničkih konflikata i nasilja. To je pozitivna, ali i veoma rizična činjenica, jer zavisi od poglavica“, kazao je Komšić.

Prema njegovim rečima, dobra vest za Vojvodinu je to što su, makar i kao fasadne, sačuvane njene institucije, skupština i vlada.

„Bez vojvođanske institucionalne podrške nema podrške ni za identitetsku osnovu. Bez autonomne političke infrastrukture, vojvođanski identitet može ostati samo čist folklor ili sećanje na davna vremena i na sećanja naših predaka“, naveo je Komšić.

Profesorica sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov kazala je da u Vojvodini postoji svest o različitosti i višeslojnosti identiteta, ali o tome se nedovoljno govori.

„Nekom je važna višenacionalnost, a nekome je važan građanski identitet. Moramo prihvatiti tu potrebu da svako ima pravo da neguje sopstveni identitet“, kazala je Smiljana Milinkov.

Sociološkinja Kristina Rac navela je da se već druže vremena dešava egzodus mađarske zajednice iz Vojvodine i ocenila da je to tabu tema.

„Evidentiraju se na popisima i osobe koje ne žive samo u Srbiji i sve je više tih transnacionalnih oblika življenja, ali oni prolaze ispod radara“, kazala je Kristina Rac.

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da dosta mladih Mađara sebe smatra vojvođanskim Mađarima, što označava multietnički, multikulturalni identitet.

Profesorica Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Daniela Arsenović kazala je da je namera države da za 2031. sve lokalne samouprave imaju registre stanovništva i da će centralni registar „vući“ iz njih podatke te će popisi stanovništva predstavljati neku vrstu kontrole tih registara na nivou lokalnih samouprava.

„Popis će dakle biti donekle marginalizovan i pitanje je da li će takva pitanja o nacionalnoj pripadnosti uopšte da se uvrste. Popis nije mesto gde se to rešava“, kazala je ona.

Advokat Dragomir Jankov ocenio je da je vojvođanski identitet danas nepoželjan identitet, a građani Vojvodine su „građani drugog reda u Srbiji“.

Profesor prava Marko Božić ukazao je na činjenicu da u Vojvodini ima sve više „pečalbe“; odnosno radnika iz Ukrajine, Moldavije, Indije, kojima 300-350 evra znači mnogo, i dodao da ta demografska kretanja treba imati u vidu i kada se govori o identitetu Vojvodine.

(Autonomija)