Praksa je pokazala da u Srbiji tek oko deset procenata otpadnog motornog ulja bude sakupljeno i poslato na tretman (rerafinaciju ili energetsko iskorišćenje), a da veći deo otpadnih mineralnih i sintetičkih ulja završava u životnoj sredini, istaknuto je danas na okruglom stolu „Otpadno ulje – sirovina ili otpad?“ koji je u Novom Sadu organizovalo udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“.

Kako je navedeno iz tog udruženja, cilj okruglog stola je pokušaj da se aktuelizuje stanje u oblasti prikupljanja otpadnih mineralnih i sintetskih ulja, ali je ujedno i početak inicijative „za unapređenje zakonske regulative u ovoj oblasti“ i pojačavanje kontrole inspekcijskih službi nad generatorima i operaterima ove vrste otpad.

Nebojša Malešević iz kompanije Avista Oil Srbija, koja se bavi reciklažom upotrebljenih motornih ulja, precizirao je na primeru iz 2019. godine da je u Evropskoj uniji od 3.676.000 tona stavljenih na tržište, sakupljeno, odnosno generisano 58 odsto, od čega je sakupljeno čak 75 procenata.

„Od ukupno sakupljenih 1.597.000 tona, rerafinisano je 54,5 posto, kao gorivo je iskorišćeno 40 posto, a ostalih pet procenata je spaljeno i neutralisano“, naveo je on.

U Srbiji se, dodaje, taj procenat kreće između 6,43 i 4,6 odsto, u zavisnosti od toga koji podaci se uzimaju za validne kada je u pitanju promet.

„Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, na tržištu je bilo 39.420 tona, što po meni nije tačna cifra, obzirom da postoje količine koje su neprijavljene. Ta brojka se kreće između 50-55 hiljada tona na godišnjem nivou“, istakao je Malešević.

Dodao je i da je godišnja potrošnja maziva u svetu na nivou 40 miliona tona, odnosno 40 milijardi kilograma, što je u proseku pet kilograma po stanovniku planete.

Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“ upozorila je da je otpadno ulje višetruko opasno kako po životnu okolinu, tako i za zdravlje stanovništva jer jedinjenja koja sadrži „lako dopiru u sve organske sisteme organizma“.

Upozorila je da je jedino rešenje za uklanjanje takvog otpada njegova predaja ovlašćenim servisima, ali da građani s tim uljem rade svašta – izlivaju ga u kanalizaciju, u vodu, u zemljište, odlažu ga sa drugim otpadom, spaljuju na otvorenom, koriste kao gorivo, zatim za impregnaciju drveta ili uništavanje korova.

„Jedan litar mineralnog ulja učini milion litara pitke vode neupotrebljivom. Jedan litar korišćenog uglja prosut na poljoprivredno zemljište učini ga neupotrebljivim za narednih 20 godina. Jedna tona korišćenog ulja izaziva negativan efekat na životnu sredinu kao otpadne vode naselja od 40.000 stanovnika“, upozorila je Matić.

Uticaju na zdravlje su, dodaje, direktni i indirektni, a najalarmantniji je taj „kontakta u malim koncentracijama u kontinuitetu“, zbog čega ljudi od 50 i 60 godina imaju hronična oboljenja kao posledicu izlaganju organskim i neorganskim materijama poput halogenih rastvarača ili teških metala.

„Najviše zabrinjava kontakt sa mladim osobama ženskog pola u reproduktivnom periodu kada, zapravo, već ulaze u organizam buduće majke koja prenosi tu organsku materiju transplacentarno na plod. Uopšte nije svejedno gde je majka živela pre nego što je zatrudnela i gde se taj plod formira“, upozorila je ona.

To, dodaje, kasnije dovodi do ogromnog stepena neurotoksičnosti pa se deca rađaju sa neurološkim smetnjama, poremećajima ponašanja, nezrelošću motornih funkcija i niskim psihomotornim skorom.

„Veliki deo tih supstanci imaju svojstvo endokrinih ometača, to znači da mogu da utiču na pojavu kancera dojki i da menjaju reproduktivni status„, upozorila je Matić, dodajući da je rešenje u trajnoj edukaciji stanovništva.

Na okruglom stolu je upozoreno i da čak 53 odsto otpadnih maziva dolazi iz motornih vozila, zatim su tu industrijska maziva i tečnosti za obradu metala.

Takođe, analize strateških i planskih dokumenata u lokalnim samoupravama pokazale su poražavajuće rezultate, jer lokalne samouprave većinom nemaju ažuriranu dokumentaciju koja se tiče ove oblasti, imaju manjak ljudi za sprovođenje predviđenih mera, zbog čega je ogromna nesrazmera u realnim potrebama i mogućnostima da se s ovim problemom uhvati u koštac.

VOICE je nedavno objavio film „Šta nas greje, to nas truje“, u kojem je između ostalog ukazano i na problem sa zagađenjem vazduha usled činjenice da deo građana koristi otpadno motorno ulje kao gorivo za zagrevanje svojih domova.

Dalibor Stupar Autonomija