Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH pozvala je danas nadležne organe za sprovođenje zakona i pravosudne institucije da u potpunosti istraže pretnje i pokušaje zastrašivanja zaposlenih u Memorijalnog centra Srebrenica koji je objavio spisak osoba koje najviše negiraju genocid, i da procesuiraju odgovorne.

„Nikakve pretnje niti pokušaji zastrašivanja ne mogu izmeniti činjenice o srebreničkom genocidu i patnjama žrtava genocida i njihovih najmilijih“, ocenio je visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić izjavio je pre četiri dana da su na snazi nova zastrašivanja i pretnje zbog objavljivanja spiska osoba koje najviše negiraju genocid u Srebrenici.

Šmit je rekao da je negiranje i iskrivljivanje tih činjenica neprihvatljivo i sramotno, dodavši da je rad Memorijalnog centra na čuvanju sećanja na žrtve genocida, skupa sa prihvatanjem utvrđenih činjenica o srebreničkom genocidu i ratnim zločinima počinjenim u BiH, od suštinskog značaja za pomirenje u bosanskohercegovačkom društu.

„Pomirenje dolazi sa prihvatanjem istine“, rekao je Šmit.

On je pozvao sve da se uzdrže od zapaljive retorike ili postupaka koji ne doprinose miru i pomirenju, kao i izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti za sve u BiH

„Izmjene Krivičnog zakona BiH koje je doneo moj prethodnik Valentin Incko ostaju na snazi i biće primenjene“, upozorio je Šmit.

Takozvani „Inckov zakon“ krivičnim delom proglasio je negiranje genocida u Srebrenici, kao i veličanje osoba presuđenih za ratne zločine.

Američka ambasada u BiH je saopštila da SAD osuđuju pretnje i zastrašivanje osoblja Memorijalnog centra Srebrenica, u vezi sa njihovim radom na godišnjem izveštaju Centra „Izveštaj o poricanju genocida u Srebrenici“.

„Pozivamo nadležne institucije da detaljno istraže ove pretnje i procesuiraju počinioce. Oštro osuđujemo poricanje genocida, kao i iskrivljeno i nepošteno prikazivanje istorije“, navela u američka ambasada u BiH.

Ambasada je dodala da su „priznavanje i prihvatanje činjenica u vezi sa genocidom i ratnim zločinima počinjenim tokom rata 1992.-1995. suštinski prvi korak ka pomirenju“.

(Beta, foto: Autonomija)