Pokrajinski sekretar za informacije Milorad Đurić izjavio je danas da preterana liberalizacija i odvajanje medija od države ima izvesnih prednosti ali može i da ugrozi multietnički karakter informisanja u Vojvodini.
„Odvajanje države od medija je bila reakcija na devedesete godine a i na celokupno iskustvo jednopartijskog sistema, kada su mediji zaista bili zloupotrebljeni i bili u službi režima. U tom smislu, bilo je opravdano insistirati na apsolutnom odvajanju države od medija, ali su se potom pojavili problemi“, rekao je Đurić na okruglom stolu u Novosadskoj novinarskoj školi.
Prema njegovim rečima, postalo je jasno da preterano odvajanje medija od države nije univerzalni lek za sve stvari, već proizvodi i probleme.
„Najopasniji problem, u ambijentu gde je profit jedina mera funkcionisanja medija, jeste pitanje da li će mediji na manjinskim jezicima biti komercijalno održivi“, kazao je Đurić.
On je ocenio da je naročito privatizacija elektronskih medija neretko dovodila do vrlo haotičnog stanja, što se posebno odražavalo na medije koji emituju programe na više jezika.
Đurić je kazao da još uvek nema jasnog rešenja za problem lokalnih medija koji su u javnom vlasništvu, zbog čega je Izvršno veće Vojvodine napravilo prekid u privatizaciji medija, kako bi se našao dobar model za održanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina.
Izrazio je uverenje da će nakon formiranja vlade i na republičkom i na pokrajinskom nivou biti stvoren jedan mirniji ambijent za rešenje ovih problema.
Prema njegovim rečima, u lokalnim samoupravama nema dovoljno komercijalnog potencijala da svi elektronski mediji u gradovima i opštinama prežive.
„Mora se napraviti finansijski ambijent koji bi očuvao medije koji program emituju na jezicima manjina. Jer to je jedini način da nastavimo da gradimo multietničko i multikulturalno društvo u Vojvodini“, kazao je Đurić.
On je podsetio da je Skupština Vojvodine prenela osnivacka prava nad štampanim medijima na jezicima nacionalnih manjina na manjinske nacionalne savete i ocenio da se to pokazalo kao dobar model za održanje tih medija.
Dodao je da Izvršno veće Vojvodne iz budžeta danas podržava 26 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i naveo da se 80 odsto budžeta Sekretarijata za informacije troši na podršku manjinskim medijima.
„Mi hoćemo multietničku Vojvodinu, zasnovanu na kulturnom pluralizmu. Ne samo zbog toga što je to deo vojvođanske tradicije i istorije već pre svega zbog toga što su sva savremena društva u svetu pluralistička. Informisanje je, uz kulturu, najvažnija stvar za očuvanje identiteta jedne zajednice“, rekao je Đurić.
Okrugli sto o informisanju na manjinskim jezicima organizovala je Novosadska novinarska škola, uz podršku nemačke fondacije „Konrad Adenauer“.

(Beta)