Komemoracija novinaru i publicisti Mihalu Ramaču održana je danas u Novom Sadu, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine i redakcije lista Danas.

Glavna urednica portala Autonomija Nezavisnog društva novinara Vojvodine Branka Dragović Savić, ocenila je na komemoraciji da je Ramač bio simbol novinarstva „onakvog kakvo bi moralo biti“.

„Upravo zbog svoje blagosti, principijelnosti, dosednosti, Miša Ramač zapravo je bio marginalac u novinarstvu, ali marginalac koji je ovo društvo menjao na bolje“, dodala je Dragović Savić.

I najnapetije situacije rešavao osmehom, dodala je.

„Sasvim je prirodno da je Miša uvek bio među ključnim akterima koji su u odbrani novinarstva. I one devedesete, kad je sa grupom kolega i prijatelja učestvovao u osnivanju ovog društva, i kada je izvešavao sa raznih, uvek sudbonosnih događaja koji su se dešavali u ovoj zemlji, i kada je uređivao medije koji su uvek bili, nekako po pravilu, u nemilosti donosilaca odluka“, navela je Dragović Savić.

Glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Petrović ocenio je da je Ramač bio značajan deo lista Danas, „blag čovek čvrste ruke“ čiji je čvrst stisak „ulivao neku sigurnost“.

„Mislim da je veliki gubitak za novinarstvo što je taj dobri duh Danasa otišao, ali takav je bio čoveka da verujem da ga niko neće upamtiti po ničemu, sem po dobru“, istakao je Petrović.

Kolumnista Danasa Aleksej Kišjuhas prisetio se kako mu je Raamač pružio priliku da ga, kao još srednjoškolac pre 17 godina, zameni na mestu kolumniste tog lista, što je potrajalo sve do današnjih dana.

Ramač nikada nije predavao, uvek je bio jedan implicitni učitelj ili mentor, istakao je Kišjuhas.

U svojim kolumnaama pisao vrlo kratko, jasno i precizno, ponekad gotovo u aforizmima, kratkim rečenicama i jednostavnim rečnikom, kojim je ipak sve bilo rečeno na jedan mudar i vrlo tačan način, dodao je.

„Zaista je bio poput baštovana koji je puštao da ljudi sami izrastu u ono šta žele da budu, a ne stolar koji oblikuje ili pravi neku stolicu onako kako je on to zamislio da treba da bude“, rekao je Kišjuhas.

Direktor nedeljnika „Ruske slovo“ Boris Varga naveo je da su on i Ramač imali brojne teme koje su ih povezivae, a među najvažnijima bile su Ukrajina, knjige i Evropska unija.

Iskreno je i patriotski voleo Ukrajinu, dodao je Varga napomenuvši da su trenutno u „Ruskom slovu“ u pripremi čak četiri knjige na rusinskom i ukrajinskom jeziku, čije autorstvo i redakciju potpisuje Ramač.

„Skoro do poslednjeg atoma snage je završavao svoje i knjige svog brata. Ostalo je da završimo to što smo sa Ramačem počeli, da izdajemo dobre knjige, jer jedino tako ćemo, kanda, uspeti da Srbiju uvučemo u EU i Putina isteramo iz Ukrajine i ove naše Srbije“, naveo je Varga.

Novinarka Gordana Nonin ocenila je da je intelektualac prava reč koju je neophodno izgovoriti u ovoj prilici jer ih u Vojvodini imamo toliko malo, a takve kao što je bio Mihal Ramač zaista možemo „na prste da prebrojimo“.

Njegova misija bila je da se građankama i građanima objasni zašto im treba sloboda medija, zašto im treba obrazovanje. Nažalost, Miša je otišao u vremenu kad nismo još postigli svoj cilj“, dodala je.

Novinar Radomir Balać prisetio se kraja osamdesetih, Jogurt revolucije i čistki koje su usledile, su kojima su obojica stradali, kao i osnivanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine sa ciljem očuvanja profesije.

„Posle one skupštine novinara u Subotici, gde je Kertes mahao pištoljem, mi smo shvatili da nam tu nije mesto i da moramo da osnujemo svoje Nezavisno društvo novinara Vojvodine“, precizirao je Balać.

Ramač je preminuo 13. maja posle kraće i teške bolesti.

Mihal Ramač ostavio je neizbrisiv trag u novinarskoj zajednici Vojvodine i Srbije, kao istaknuti novinar, pesnik, publicista i prevodilac.

Bio je je jedan od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine 1990. godine.

Bio je novinar listova Ruske slovo i Dnevnik, dopisnik Radija Slobodna Evropa i agencije Ukrinform, glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša borba, Vojvodina i Danas, a pre penzionisanja radio je u RTV.

Objavio je sedam knjiga poezije na rusinskom jeziku. Autor je scenarija za sedam TV serija u devedesetim godinama XX veka i za seriju Dunav zauvek, koje su emitovane na RTV.

Dobitnik je novinarske nagrade lista Danas “Stanislav Staša Marinković”, nagrade RTV “Slavuj Hadžić” i “Vitez poziva”.

Zajedno sa bratom Jankom preveo je sa helenskog na rusinski Bibliju (2019).

Dalibor Stupar (Autonomija)