„Za srpske vlasti je šok da svet odjednom pokazuje da nije zaboravio Srebrenicu i da je zapravo ponašanje Srbije sramno“, kaže za RSE bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać.

Vlasti Srbije vode intenzivnu kampanju protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

U danima dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u UN lobirao među zemljama da glasaju protiv rezolucije, civilni sektor u Srbiji, međutim, poziva vlasti da podrže taj dokument.

Rezolucija o Međunarodnom danu sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici trebalo bi da se nađe na glasanju pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija početkom maja.

U Nacrtu rezolucije se, pored ostalog, traži osuda poricanja genocida u Srebrenici i veličanja odgovornih za ubistvo oko 8.000 bošnjačkih civila u julu 1995. godine.

Zvanični Beograd se protivi njenom usvajanju.

Bivši portparol Haškog tribunala Refik Hodžić kazao je za RSE da se rezolucijom ne otkriva ništa novo, nego da se „na globalnom nivou uspostavlja ono što je već istina“.

„Ovde se radi o prihvatanju tih činjenica na globalnom nivou, kao nečeg globalno važnog i o čemu će djeca širom sveta da uče“, kazao je Hodžić.

Zvaničnici u Srbiji se godinama protive donošenju bilo kakvih rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom.

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu (ICJ) taj zločin označen je kao genocid koji su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora, pred međunarodnim i sudovima Bosne i Hercegovine (BiH).

Vučićevo lobiranje u UN

Nakon što je najavio da će se Srbija usvajanju rezolucije suprotstaviti „snažnije nego što misle“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao je 20. aprila u Njujork.

U sedištu Ujedinjenih nacija danima je lobirao protiv usvajanja rezolucije što je opisao kao „borbu Davida i Golijata“, za „čast i obraz Srbije“.

Kako je rekao, razgovarao je sa predstavnicima više od 80 država.

Portparol Haškog tribunala Refik Hodžić smatra da to neće sprečiti usvajanje rezolucije.

„Mi možemo da vidimo da su sponzori rezolucije zemlje sa svih strana svijeta – od Ruande, Južne Afrike, do Turske, Njemačke, Novog Zelanda. Dakle, zemlje koje imaju različite i ideološke temelje i poglede na svijet po raznim pitanjima su se ujedinile oko ovoga“, kazao je.

Među zvaničnicima sa kojima se Vučić sreo su i diplomatski predstavnici Rusije i Kine, na čiju podršku Srbija računa.

„Ostaje da se vidi da li će Kina i Rusija zaista biti spremne da založe svoj međunarodni integritet za odbranu jednog otrovnog pristupa suočavanja sa prošlošću, kao što ga Srbija zagovara u negiranju ove rezolucije. Nadam se da neće“, rekao je Refik Hodžić.

Rusija je 2015. u Savetu bezbednosti UN-a blokirala usvajanje rezolucije kojom se osuđuje genocid, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.

Srbija je i tada lobirala protiv njenog usvajanja.

Ko u Srbiji misli drugačije?

Civilni sektor u Srbiji, u međuvremenu, pozvao je vlasti da se ne protive, nego da podrže usvajanje rezolucije o Srebrenici.

U zajedničkom saopštenju 19. aprila, grupa nevladinih organizacija apelovala je na srpske vlasti da „prekinu s praksom slavljenja osuđenih ratnih zločinaca, poricanja zločina, žrtava i presuda međunarodnih sudova“.

Smatraju da bi time Srbija napravila „odlučan korak prema pomirenju u regionu“.

Aktivistkinja za ljudska prava i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić obratila se i, kako je istakla, „intelektualnoj eliti“ Srbije.

Pozvala ih je da podrže rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici.

„Intelektualna elita u Srbiji je uobražena i nezainteresovana za budućnost Srbije. Da nije tako, zar ne bi pozvala predsednika Aleksandra Vučića, da se ne blamira borbom protiv rezolucije UN o proglašenju 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“, napisala je Kandić na mreži X, 21. aprila.

Pretnje aktivistkinjama zbog zalaganja za rezoluciju

Nakon što je objavljen video Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) o tome zašto je rezolucija o Srebrenici važna, pet njihovih aktivistkinja koje su o tome govorile dobile su brojne pretnje i uvrede putem društvenih mreža.

Jedna od njih, studentkinja Mila Pajić objašnjava da je cilj videa bio da prikažu „šta mladi misle o onom o čemu nisu imali prilike da uče u školama“.

„Govorili smo o rezoluciji koja je danas bitna i za Srbiju i za nas koji želimo da ostanemo u Srbiji i za naše odnose sa komšijama“, rekla je ona.

Dodaje da se aktivisti u Srbiji danas targetiraju u odnosu na to „da li će ili neće da govore o činjenicama“.

„Obeležavaju se na različite načine i markiraju kao prijatelji ili kao neprijatelji“, rekla je.

Iz YIHR-a kažu da su sve pretnje prosleđene nadležnom tužilaštvu i najavljuju krivične prijave protiv svih čiji je identitet utvrđen.

Vlasti u Srbiji ‘pravdaju svoju političku prošlost’

Nijedna od opozicionih stranaka kojima se RSE obratio, niti proevropske niti desne, nisu odgovorile na pitanja u vezi sa svojim stavovima o predloženoj rezoluciji o Srebrenici.

Lider opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović je, tokom panel diskusije koju je 24. aprila u Beogradu organizovala Inicijativa mladih za ljudka prava (YIHR), ocenio da se u Srbiji vodi „kampanja dezinformacija“ u vezi sa predloženom rezolucijom.

Dodaje da je „sva politička mudrost“ uložena u odbranu „najgore decenije i najsramotnijih poteza i pojedinaca u Srbiji“.

„Da se to nije postavilo kao merilo patriotizma građani Srbije ne bi ni bili suočeni sa pitanjem usvajanja rezolucije koja se tumači kao vid pritiska na Srbiju koji, ako se nastavi ovakva radikalska politika, neće biti poslednji“, kazao je Grbović.

Vladajuća Srpsku naprednu stranku (SNS) formirao je bivši visoki funkcioner Srpske radikalne Stranke (SRS) Tomislav Nikolić. Njemu se ubrzo pridružio i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ultranacionalistička SRS, na čijem čelu je haški osuđenik za ratni zločin nad Hrvatima Vojislav Šešelj, devedesetih je bila deo Miloševićevog režima.

Grbović smatra da aktuelna vlast „koristi sve poluge moći kako bi pravdala svoju političku prošlost koja je bila inspirator za brojne zločine na prostoru bivše Jugoslavije“.

„Zato se stalno sa njihove strane pokušava jedna perfidna zloupotreba kolektivizacije krivice i nametanja krivice srpskom narodu“, kazao je Grbović.

Grbović je među retkim opozicionim političarima u Srbiji koji su javno podržali usvajanje rezolucije o Srebrenici.

‘Rezolucija kao reakcija na ponašanje Srbije’

Da „Vučić brani sebe i politiku u kojoj je bio“ smatra i Žarko Korać, bivši potpredsednik Vlade Srbije formirane nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000.

„On itekako ima i ličnu odgovornost za tu politiku“, dodao je.

Korać, koji je i profesor Beogradskog univerziteta u penziji, smatra da pokretanje usvajanja UN rezolucije o Srebrenici, dolazi kao „reakcija na ponašanje Srbije poslednjih godina“.

Smatra da je od dolaska SNS-a i Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine došlo do promene odnosa prema onome što se devedesetih godina događalo na prostoru bivše Jugoslavije.

„Oni su potpuno prestali da govore o odgovornosti Srbije za te ratove i naravno za teške zločine u tim ratovima. Oni su praktično normalizovali ljude koji su osuđeni, ratne kriminalce i zločince“, kazao je.

Šta srpske vlasti koriste kao argumente protiv rezolucije?

I pre zvanične najave rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) o Srebrenici, vlasti u Srbiji izašle su sa nizom tvrdnji o ciljevima i posledicama usvajanja ovog dokumenta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, između ostalog, rekao da „neko hoće“ da kazni Srbiju „zbog nečega od pre 29 godina“.

Rezolucije UN ne donose presude. Osim toga, ni srpski narod, niti kolektivna odgovornost se ne spominju u Nacrtu rezolucije o Srebrenici.

U slučaju odluka međunarodnih sudova, osuđujuće presude donete su protiv pojedinaca, a ne protiv Srbije.

ICJ je, odlučujući po tužbi BiH, presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.

Iz kabineta predsednika Srbije nisu odgovorili na pitanja o ovoj temi. Odgovor RSE nije dobio ni od Vlade Srbije.

Takođe, Vučić je u obraćanju javnosti 29. marta ocenio da bi se po usvajanju rezolucije o Srebrenici izašlo sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, a potom i zahteva za ratnu odštetu od Srbije.

Republika Srpska je jedan od dva bosanskohercegovačka entiteta. Međunarodno je priznat Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini (BiH).

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) poručio je 3. aprila da je on garant Dejtonskog sporazuma, BiH i njenih entiteta.

„Ono što želim ukloniti sa stola je strah bilo koga da će Republika Srpska kao entitet nestati“, rekao je tada.

Šta o rezoluciji misle Beograđani?

Predložena rezolucija o genocidu u Srebrenici različito je dočekana među stanovnicima glavnog grada Srbije. Dok je jedni smatraju „prihvatljivom“, drugi u njoj vide „političku nameštaljku“ za Srbiju.

Mirjana Fišić kaže da kada se dešavao zločin u Srebrnici ljudi u Srbiji ništa nisu znali o tome.

„A onda smo bili frapirani kad smo videli informacije, a to je bilo tek posle 2000. godine. Onaj ko je to radio i bio u tome, neka on razmišlja i lupa glavu“, rekla je ona za RSE.

Genocid u Srebrenici Beograđanin Mića Milovanović negira. Smatra da je reč o „ratnom zločinu“ koje su, kaže, u vreme rata „izvršavali svako protiv svakog na teritoriji Bosne i Hercegovine“.

„Mislim da je to politički namešteno protiv Srbije. Cilj je borba protiv Rusije, jednostavno Zapad hoće da dominira Evropom, celim svetom, hegemonizam Zapada“, kazao je on.

Na pitanje o rezoluciji, Mara iz Beograda odgovara da je za nju prihvatljivo da za sve žrtve postoji dan sećanja.

„Za sve žrtve, da li se radi kod nas ili bilo gde u svetu“.

‘Ubeđenja bez pravnog utemeljenja’

Kada je reč o ratnoj odšteti koju vlasti u Srbiji pominju kao moguću posledicu usvajanja rezolucije, advokat Relja Radović objašnjava da takve tvrdnje nemaju pravno utemeljenje.

„U presudi Međunarodnog suda pravde je takođe adresirano i pitanje naknade štete, gde je sud utvrdio da novčana naknada štete nije opravdana u tom slučaju i da je samo utvrđenje dovoljna satisfakcija za tužioce“, kazao je.

Radović je, na panelu o rezoluciji koju je 24 . aprila organizovao YIHR, objasnio da ona nije pravnoobavezujuća, te da se u javnosti u Srbiji održavaju pogrešna ubeđenja koja takođe nisu utemeljena.

Prvo pogrešno tumačenje je, kaže on, to da je pitanje pravne kvalifikacije krivičnog dela počinjenog u Srebrenici u julu 1995. godine, i dalje otvoreno.

„To pitanje je zatvoreno jednom za svagda presudom Međunarodnog suda pravde“, napominje.

Drugo ubeđenje jeste, dodaje Radović, da se od Srbije, dokle god je to pitanje navodno otvoreno, zahteva da prizna da je u Srebrenici izvršen genocid.

Objašnjava da to nije tačno, te da se od Srbije ne traži da prizna, nego da ne poriče genocid u Srebrenici.

„Kada sud nešto presudi od vas se ne zahteva da kažete da li vam se to sviđa ili ne sviđa, da li se vi sa time slažete ili ne slažete. Sudska reč je poslednja. Tako sudovi uvek funkcionišu, pa tako i Međunarodni sud pravde“, kazao je Radović.

Skupština Srbije je 2010, u vreme prethodne vlasti, usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

U tom dokumentu se osuđuje zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (odnosno kao genocid), ali se sam termin ne spominje, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva „strašnim zločinom“ ili „masakrom“.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)