Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas.

Kako je utvrđeno, postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja, pa će Izveštaj biti dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal kako bi preduzelo gonjenje.

„Zvučni top“: Unapred doneta odluka i proveravanje građana preko BIA

Predmet o zvučnom topu formiran je povodom prijava velikog broja učesnika skupa održanog 15. marta 2025. godine u Beogradu i stava dela stručne javnosti da je protiv građana upotrebljeno akustično oružje drugog dometa.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 11. septembra 2026. godine, nakon privremene mere suda u Strazburu, odustalo od pokretanja krivičnog postupka, ističući da su navodi o upotrebi „soničnog oruđa“ tendenciozni i da ih pojedinci iznose „u nameri da se destabilizuje država“.

„U zaključivanju javnih tužilaca koji su potpisnici službene beleške postoje brojni propusti koji se ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju. Prevashodno se radi o pristrasnom tumačenju činjenica kroz prenaglašavanje značaja pojedinih, a zanemarivanje činjenica koje ne potvrđuju unapred oformljen stav obrađivača predmeta da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, dok se u nekim segmentima zaključivanja radi o namernim logičkim greškama da bi se odbranio unapred formiran stav“, piše u Izveštaju.

Navodi se da postupajući tužioci nisu ni istraživali ovaj događaj, već su samo formalizovali unapred donetu odluku da „zvučnog topa nije bilo“.

„Neobjektivnost koja se ogleda u unapred formiranom stavu u tumačenju činjenica, jedan od potpisnika službene beleške, zamenik glavnog javnog tužioca Miodrag Marković, manifestuje i javno, pre donošenja odluke, tokom gostovanja na RTS, dana 19. 6. 2026. godine, u specijalnoj emisiji ‘Dosije Zvučni top’ – frekvencija straha’, kojom prilikom je izjavio da su pronađeni dokazi koji ukazuju na organizovanu pripremu simulacije upotrebe ‘zvučnog topa’, kao i da je to tužilaštvo ‘podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja nadležnom organu u sastavu MUP-a, Službi za borbu protiv terorizma, koja je inače specijalizovana za terorizam i za ekstremizam i koja će, postupajući po našem zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja utvrditi identitet četiri grupe lica koji će posle toga biti procesuirani'“, navodi se u Izveštaju.

Dodaje se da na isti način javni tužilac Miodrag Marković postupa i tokom gostovanja na RTS dana 14. 9. 2026. godine, kada upozorava osobe koje javno iznose stav da je bilo upotrebe „soničnog“ oruđa da u ime Višeg javnog tužilaštva u Beogradu može da garantuje da će sva ta lica biti procesuirana i da se niko od njih neće izvući, javno kriminalizujući na taj način ispoljavanje ustavno zajemčene slobode izražavanja.

Dalje se objašnjava da priča o reakciji građana na skidanje prsluka redara nije mogla sama po sebi da inicira paničnu i lančanu reakciju prisutnih.

U Izveštaju se navodi da Više javno tužilaštvo u Beogradu dolazi do ovakvog stava uprkos izjavama oko 150 osoba koje su pred tužilaštvom ili policijom navele da su osetile dejstvo soničnog ili akustičnog oružja, mišljenju nemačkog stručnog tima „Earshot“ i brojnim drugim dokazima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je u ovom predmetu propustilo da razjasni očiglednu kontradikciju između medicinske dokumentacije oštećenih i saglasnih iskaza svedoka koji potvrđuju dejstvo akustičnog sredstva, s jedne strane, i navoda iz akata državnih organa koji takvu upotrebu a priori negiraju, s druge strane. Umesto da razjasni ovu protivrečnost, tužilaštvo je prejudiciralo zaključak, jer je nedokazanu tvrdnju državnih organa uzelo kao nepobitnu činjenicu, zanemarujući materijalne dokaze koji je direktno opovrgavaju. Na više mesta se političko opredeljenje autora snimaka ili kritičara koristi kao argument protiv verodostojnosti njihovih navoda.

„Vrši se ocena motiva ili ličnosti, a ne analiza sadržine, autentičnosti i tehničkih karakteristika snimka. Isto važi za zaključke o organizovanom širenju dezinformacija, psihološkim operacijama i destabilizaciji države“, ističe se u danas objavljenom dokumentu.

Odmah nakon preuzimanja predmeta od Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Više javno tužilaštvo u Beogradu obratilo se Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) sa zahtevom za proveru ukupno 154 građana koji su dali izjave o upotrebi zvučnog topa. VJT je od BIA zahtevalo proveru da li se ova lica nalaze u evidencijama političkih partija i da li su povezana sa domaćim ili stranim nevladinim organizacijama, a sve u svrhu utvrđivanja elemenata krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Pojašnjava se da je korišćenje Ustavom garantovanih sloboda izražavanja i udruživanja zlonamerno tretirano kao „subverzivna delatnost“.

Zbog svega ovoga se u Izveštaju predlaže pokretanje disciplinskog postupka protiv javnog tužioca Miodraga Markovića i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović. Komisija smatra i da Marković treba da bude udaljen sa funkcije, kao i da treba da bude krivično gonjen zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.

Pretresi fakulteta: Smrt studentkinje iskorišćena za prikupljanje podataka o plenumima

U slučaju pretresa zgrade Filozofskog fakulteta i Rektorata u Beogradu, Komisija zaključuje da ovu istragu karakterišu učestale povrede važnih zakonskih odredbi i pristrasnost u postupanju.

Formiranje predmeta pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije (POSK) za krivična dela Zloupotreba službenog položaja i Nesavestan rad u službi, imajući u vidu dokumentaciju kojom je raspolagalo Tužilaštvo, „predstavlja vid vršenja zakonskih ovlašćenja suprotno cilju zbog koga su ona poverena javnom tužilaštvu kao državnom organu i prekoračenje nadležnosti“.

Sporno je privremeno oduzimanje kompletnog servera sa Filozofskog fakulteta, kada su video-snimci mogli da budu preuzeti jednostavnim kopiranjem zapisa vezanih za period u kom se smrt studentkinje dogodila.

Oduzeti su i drugi predmeti koji nisu bili u vezi sa slučajem, kao što su registratori sa zapisnicima sa plenuma, rukopisi sa sastanaka studenata i slično.

„Iako je povod za delovanje bila smrt studentkinje, policijski službenici su postavljali pitanja i razgovor usmeravali ka delovanju studentskih plenuma, operativnim planovima studentskog pokreta, prostorijama u kojima se okupljaju i organizuju i sl. Način postupanja policijskih službenika, koji prilikom prikupljanja potrebnih obaveštenja postupaju jednoobrazno u smislu postavljanja pitanja koja nisu u vezi sa razlogom zbog koga se u konkretnom slučaju preduzimaju dokazne radnje i prikupljaju podaci u predistražnom postupku, van svake sumnje ukazuje na to da su postupali po nalogu javnog tužioca i da je tragični događaj iskorišćen za prikupljanje obaveštenja i podataka o studentskom pokretu„, navodi Komisija.

I tokom pretresa Rektorata oduzet je veliki broj predmeta koji nisu ni u kakvoj vezi sa datim slučajem.

„Imajući u vidu navedeno, Komisija smatra da postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom predmetu nije imalo za cilj da se prikupe dokazi i činjenice koje bi pomogle rasvetljavanju smrti studentkinje M. Ž., već je prevashodno bilo usmereno na prikupljanje saznanja o delovanju studentskog pokreta i sa njim povezanih osoba, čime je tužilaštvo prihvatilo da postane instrument za ostvarivanje vanpravnih ciljeva“, piše Komisija.

Gaženje studentkinje na Novom Beogradu: Prekvalifikacija dela i javni apel za pomilovanje

Prijava se odnosi na događaj od 24. januara 2025. godine kada je, za vreme protestne šetnje studenata, gimnazijalaca i građana u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, vozač automobilom udario studentkinju K. V., nanevši joj teške telesne povrede opasne po život u vidu preloma lobanje sa krvarenjem.

Postupajuća tužiteljka donela je naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičene zbog krivičnog dela Teško ubistvo u pokušaju.

Tokom istrage saslušana je osumnjičena, ispitani oštećeni i drugi svedoci, obavljeno je veštačenje telesnih povreda, pribavljena medicinska i druga dokumentacija, nakon čega je podignuta optužnica zbog navedenog krivičnog dela.

U optužnici se navodi da je okrivljena, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, pokušala da liši života više lica tokom protestne šetnje tako što je najpre zaustavila vozilo, a zatim naglo krenula, iako se ispred nje nalazilo više studenata redara u fluorescentnim prslucima, i vozilom udarila studente E. E. i Ž. Ž. Tom prilikom je oštećena E. E. zadobila teške telesne povrede opasne po život, dok je oštećeni Ž. Ž. vozilom odbačen van puta.

Okrivljena se nakon toga velikom brzinom udaljila sa lica mesta, krećući se vozilom prema većem broju okupljenih lica i ugrožavajući njihovu bezbednost. Dana 11. aprila 2025. godine, rešenjem Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – i to istog dana kada je podnet – usvojen je zahtev branioca okrivljene za izuzeće javne tužiteljke koja je podigla optužnicu za teško ubistvo u pokušaju. U obrazloženju rešenja navodi se da je izvršen uvid u predmet i utvrđeno da je postupajuća javna tužiteljka izvršila pogrešnu pravnu kvalifikaciju, jer je drugi javni tužilac, za praktično iste radnje, delo kvalifikovao kao Nasilničko ponašanje na javnom skupu i Sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Nakon izuzeća, predmet preuzima tužilac Miodrag Marković, koji protiv okrivljene podnosi optužni predlog za znatno blaže krivično delo.

Nesumnjivu potvrdu da je javni tužilac Miodrag Marković u ovom predmetu postupao tendenciozno, predstavlja njegova javna izjava data na televiziji „Informer“, kada je apelovao na predsednika Republike Srbije da pomiluje okrivljenu imajući u vidu da je „pročitao najavu predsednika Republike Srbije da želi da joj da pomilovanje, i da kao neko ko je postupao u tom predmetu, ko je upoznat sa slučajem, ko je potpisao poslednji optužni predlog, smatra da je odluka predsednika potpuno ispravna, te da ga podržava i poziva sa ovog mesta da joj zaista i da pomilovanje, smatrajući da je to korektno i pošteno, znajući kroz šta je sve okrivljena prošla i propatila u ovom predmetu“.

Događaj kod FDU: Smena tužilaca i opstrukcija oštećenih

Kada je reč o napadu na studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti koji je pokrenuo talas blokada fakulteta, nakon što je podneta krivična prijava protiv NN lica zbog napada tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, uz video i foto dokaze, formiran je predmet. U službenoj belešci policije navedeno je da je „došlo do tuče između učesnika javnog okupljanja i nezadovoljnih lica u vozilima koji nisu mogli da prođu blokadu puta“.

Predmet nakon toga menja prvobitno dodeljenog tužioca i dodeljuje se Miodragu Markoviću, što Komisija označava kao nelogičnost.

Javni tužilac, navodi se, nije preduzeo sve potrebne radnje u procesu, niti je punomoćniku oštećenih omogućen uvid u spise predmeta.

„Takav obrazac postupanja naročito je prisutan u predmetima koji izazivaju značajnu pažnju javnosti, a koji se odnose na eventualno izvršena krivična dela povodom javnih okupljanja“, navodi se u Izveštaju.

Zaključak Komisije: Sistemsko rušenje tužilačke funkcije i paratužilački sistem

Uvidom u opisane predmete i još nekoliko pomenutih u Izveštaju (OVDE), Komisija prepoznaje da postoji selektivna primena prava i pristrasno postupanje.

Osim toga, ustanovljeno je kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, kao i prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka.

Komisija utvrđuje da postoji i zloupotreba „organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta“.

Osim toga, uviđa se da postoji instrumentalizacija javnotužilačke funkcije „kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja ustavom zajemčenih prava i sloboda, pretnji krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije“.

Bilo je, utvrdila je Komisija, i ograničavanja i onemogućavanja ostvarivanja prava oštećenih.

„Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje ustavom zajemčenih prava i sloboda“, piše u izveštaju Komisije.

Ovde se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca, već, kako navodi Komisija, o posledici načina rukovođenja ovim Tužilaštvom.

„Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije“, glavni je zaključak dokumenta.

(Radio 021, foto: logo)