Broj migranata i izbeglica koji su od početka godine poginuli pokušavajući da se domognu Evrope preko Sredozemnog mora dvostruko je veći nego u prvoj polovini 2020. godine, objavila je u najnovijem izveštaju Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Od januara do juna 2021. godine nestalo je najmanje 1.146 ljudi koji su pokušali da preplove Mediteran, saopštila je ta agencija UN 14. jula.

Istovremeno, u odnosu na pandemijsku 2020. godinu porastao je i broj migranata koji su se morskim putem uputili u Evropu ali u prvih šest meseci za svega 56 odsto.

Najsmrtonosnija bila je, kako se navodi u izveštaju, centralno-mediteranska ruta, od obala Libije do Italije, i u pokušaju da preplovi tu rutu poginuo je 741 migrant.

Po opasnosti na drugom mestu je bio morski put preko Atlantskog okeana od Zapadne Afrike do španskih Kanarskih ostrva, koji odneo najmanje 250 ljudskih života.

Najmanje 149 ljudi poginulo je i na zaopadno-mediteranskoj ruti od severa Afrike do Španije, i još najmanje šest na istočnom Sredozemlju, u pokušaju da doplove do Grčke.

IOM je naglasio da je pravi broj poginulih verovatno puno veći, pošto se mnogi brodolomi uopšte ne registruju, a neke je veoma teško proveriti i verifikovati.

Najsmrtonosnija pomorska nesreća ove godine dogodila se 22. aprila kod obala Libije, kada se, uprkos pozivima u pomoć, udavilo 130 ljudi.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava su ranije već upozoravale da će plovidbe migranata postati mnogo opasnije zato što na Sredozemlju, a posebno njegovom centralnom delu, nema brodova za spasavanje i potragu jer je Evropa te operacije u velikoj meri prepustila afričkim zemljama, koje nemaju dovoljno sredstava i plovila.

Izveštaj IOM pokazuje da je samo Tunis u prvoj polovini 2021. godine broj tih operacija povećao za 90%, dok su libijske vlasti u prvih šest meseci presrele i u Libiju vratile 15.000 muškaraca, žena i dece, što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

Istovremeno, italijanske vlasti su pojačale pritisak na humanitarne brodove koji pokušavaju da popune prazninu nastalu zbog manjka državnih plovila, i redovno blokiraju te brodove, kojim najčešće upravljaju nevladine organizacije, i drže ih u svojim lukama mesecima, pa i godinama.

I dok većem stradanju migranata doprinose mnogi faktori, među kojima je i sve veći broj dotrajalih čamaca kojima pokušavaja da preplove Mediteran, vodeći uzroci su „odsustvo proaktivnih evropskih, državnih operacija potrage i spasavanja u međunarodnim vodama i ograničenja za NVO“, izjavio je za agenciju AP portparol IOM-a Safa Msehli.

Prema rečima saradnika nezavisnog tink-tanka ISPI, Matea Vile, Italija je samo od početka ove godine zadržala devet humanitarnih brodova kojima su upravljale nevladine organizacije.

Tokom 2020. godine, kada su zbog pandemije važile stroge mere i ograničenja u kretanju i prelasku granica, broj migranata koji su morskim putejm stigli u Evropu bio je najniži od 2015. godine. Na evropsko kopno stiglo je milion ljudi, uglavnom izbeglica iz Sirije.

Najnoviji podaci evropske agencije za granice i obalsku stražu, Fronteks, pokazuju međutim da se u odnosu na 2020. godinu menjanju pravci kojima preko mora stiže najveći broj migranata.

Tako je do juna preko centralnog Sredozemlja stiglo 4.700 izbeglica, uglavnom iz Tunisa i Bangladeša, što je dvostruko više ne godinu dana ranije.

Istovremeno, rutom za Španiju se u prvih šest meseci uputilo 27% više migranata, ukupno 5.800, i to velikom većinom Alžiraca i Marokanaca.

Na istočnomediteranskoj ruti registrovano je u prvom polugodištu 7.340 ilegalnih prelazaka granice, što je ipak 40% manje nego u istom periodu 2020. godine.

Najveći porast broja ilegalnih prelazaka granice zabeležen je sa 6.600 na zapadnoafričkom potezu, u odnosu na 2.700 u prvoj polovini 2020. godine.

Fronteks je saopštio 14. jula da je ukupan broj ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU od početka godine premašio 61.000, što je prema preliminarnim računicama 59% više nego u prvom polugodištu 2020.

Prema najnovijim podacima te agencije, porastao je i migracioni pritisak na zapadnobalkanskoj ruti, gde je zabeleženo 18.600 ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU, odnosno 92% više nego prošle godine, a migranti su uglavnom iz Sirije.

(EURACTIV.rs, foto: Beta-AP)