Šesti paket sankcija Evropske unije podrazumeva i prekid snabdevanja naftom preko Jadranskog naftovoda, a iz Ministarstva energetike kažu da će biti nafte bez obzira na sankcije.

Iz resornog ministarstva su rekli da im je od ranije poznato da posle 1. novembra neće biti moguće snabdevanje ruskom naftom.

„Zbog toga će se domaća rafinerija i naftne kompanije, nakon ovog datuma, snabdevati sa slobodnog tržišta. Najbitnije je to da će tržište nafte i domaća rafinerija imati normalno snabdevanje i da neće biti prekida u isporuci goriva“, naveli su iz Ministarstva rudarstva i energetike.

U prvom nacrtu ovog predloga EU, Zapadni Balkan je bio izuzet od ograničenja koje se odnosi na uvoz ruske sirove nafte.

Inicijalno je trebalo da se omogući njegov tranzit preko Hrvatske, ali nakon rasprave na nivou ambasadora država članica EU, paragraf o izuzeću je uklonjen zbog neusaglašavanja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, pisao je Radio slobodna Evropa.

Do pre nekoliko meseci, Srbija je gotovo dve trećine nafte dobijala iz Iraka, zatim u proseku 15 odsto preko Rusije, iz Kazahstana 10 odsto, dok je iz Norveške stizalo oko jedan odsto.

Međutim, u prethodnom periodu je država sa 16 na 60 odsto povećala uvoz ruske sirove nafte, koja je pojeftinila, zbog čega je značajno smanjem uvoz iz Iraka, ali i Kazahstana.

Stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković je za Blic Biznis rekao da će država morati da se usmeri na naftu iz ove dve azijske države i da taj zaokret može da dovede do nekih poremećaja na berzi.

„Nafta je berzanska roba, što znači da cenu određuju ponuda i tražnja. U ovom slučaju, kada će ruske nafte biti manje, posledice bi mogle biti pritisak na tražnju, a to bi moglo da dovede i do veće cene na berzi„, rekao je Zdravković.

Jadranski naftovod je izgrađen 1979. godine i njime se nafta distribuira za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.

(Radio 021, foto: Pixabay)