Beogradski centar za ljudska prava saoštio je da do danas nije poznato „da li su i koje korake“ preduzele institucije Srbije kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije (BIA), ali i odgovornost onih koja su, kako su naveli, radnje nadzora nezakonito preduzeli protiv domaćih novinara i aktivista.

U saopštenju piše da je deset organizacija civilnog društva podnelo krajem maja ove godine dopunu krivične prijave „zbog prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom mobilnih telefona jednog studenta aktiviste i jednog novinara“, krajem 2024.

Dodali su i da je pre skoro šest meseci objavljen izveštaj međunarodne organizacije „Amnesty International“ – „Digitalni zatvor – nadzor i represija civilnog društva u Srbiji“, u kojem su „izneti dokazi o nezakonitom digitalnom nadzoru novinara i aktivista“.

To je urađeno, kako je saopšteno, „zloupotrebom digitalne forenzike i invazivnog špijunskog softvera (spyware), čime su povređena brojna prava tih osoba, kao osoba sa kojima su oni na bilo koji način bili u kontaktu“.

Podseća se i da je krajem 2024, deset organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava pokrenulo sve raspoložive pravne mehanizme zaštite, te da su podnete krivične prijave protiv pripadnika policije i BIA.

Dodali su i da je upućen zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada kao i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.

„Ipak, do danas nije poznato da li su i koje korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele“, dodaje se.

U saopštenju piše i da je „nezakoniti nadzor državnih struktura nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegazus na dve novinarke BIRN-a“

„Takođe postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su
nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare“, navodi se.

Dodaje se i da su, tim povodom, reagovali i iz UN, te da je traženo od Vlade Srbije da se izjasni o navodima u vezi napada na one koji štite prava građana.

Navedeno je i da, iako je država formalno dostavila odgovor, „on ne sadrži informacije koje su od nje zatražene“.

„Apelujemo na nadležne institucije da u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije kao i međunarodnim standardnima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila“, navodi se.

Uz Beogradski centar za ljudska prava, iza saopštenja su stali i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženje “Krokodil”, Partneri Srbija i SHare fondacija.

(Beta/foto: Pixabay)