Studentkinje Univerziteta u Novom Sadu pokrenule su inicijativu „Nećemo prećutati“, sa ciljem da se na nivou Univerziteta izradi Pravilnik koji bi regulisao prevenciju i prijavljivanje seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja na fakultetima.
Danas je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje Zoran Milošević pružio podršku studentkinjama i organizovao sastanak kako bi se iznašla bolja rešenja.
Jedna od predstavnica inicijative, Nikolina Jović, navodi da je ono što ih je pokrenulo, neadekvatan odgovor Univerziteta na temu seksualnog nasilja. Nakon što u javnost dospela svedočenja mladih glumica koje su pohađale školu Miroslava Aleksića, u celom regionu su se univerziteti i pojedinačni fakulteti oglašavali, međutim, reakcija novosadskih fakulteta je izostala.
„Potrebno je da se donese, na nivou celog Univerziteta, regulišu takva ponašanja“, ističe Jović.
Kako navodi, očekuju da se ispuni i njihov zahtev za formiranje specijalnh timova i komisija na svakom fakultetu.
„Verujemo da će to uspeti i kao inicijativa planiramo da pratimo rad Univerziteta po tom pitanju, jer nam je veoma bitno gde studiramo. Ova inicijativa ne sme da se uzme kao kritika, već kao skretanje pažnje na javnom nivou da se mora nešto preduzeti i tako unaprediti kvalitet studiranja“, objašnjava Jović.
Ocenjuje da je od posebnog značaja da postoje specifikovani pravilnici, ali i procedure prijava, kako bi studentkinjama bilo olakšano prijavljivanje uznemiravanja i zlostavljanja, ali i kako bi se izbegle mogućnosti zloupotrebe.
Motivisan ovom inicijativom Filozofski fakultet je već pokrenuo formiranje tima za pomoć i prevenciju nasilja.
Dekanica Filozofskog fakulteta prof. dr Ivana Živančević Sekeruš kaže da žali što ovakav postupak nije pokrenut ranije.
„Sledi da se sve stavi u pravne okvire, kako bi žrtve imale poverenja da se jave i verovale da su zaštićene, kao i kako bi se počinioci, u okviru nadležnosti fakulteta, procesuirali“, navodi.
Dodaje da su mnogi dekani inspirisani postupkom uprave Filozofskog fakulteta, te da se nada da će oni služiti kao baza za pomoć drugim fakultetima. Ocenjuje da je, ipak, važno i da edukacija kreće od nižih nivoa obrazovanja.
„Moramo se boriti i da u osnovnim i srednjim školama senzibilizujemo decu, roditelje i nastavnike. Zašto bismo verovali da se ovo dešava samo na fakultetima? Jedno od rešenja je da se pojedini časovi seksualnog obrazovanja u školama posvete tome, jer ova tema treba da se detabuizira“, napominje ona.
Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje Zoran Milošević ističe da je ovo stvar od javnog interesa, a da politika mora da se oblikuje naspram toga.
„Pokrenuta je prva institucionalna forma borbe protiv ove pošasti, koju u početku doživljavamo sa nevericom, ali je zapravo tu, među nama, i realna je opasnost. Kada je u pitanju seksualno nasilništvo prema studentkinjama, studentima i mladim saradnicima, iznalaženje rešenja traži partnerstvo od onih koji su s pravom zabrinuti i od onih koji su nadležni“, objašnjava Milošević
Korak koji su ove studentkinje načinile je hrabar i treba da služi kao uzor, smatra Milošević. Dodaje da će Sekretarijat preporučiti Univerzitetu da podrži ovaj projekat. Zaključuje da je jedan slučaj seksualnog uznemiravanja dovoljan kako bi se ovakva inicijativa pokrenula. Inicijativu je potpisalo više stotina studenata i studentkinja i sto profesora.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra koji već godinama unazad radi na pružanju podrške i saveta fakultetima koji žele da naprave ili modifikuju postojeće pravilnike o seksualnom nasilju u okviru obrazovnih institucija, kaže za 021 da je dobro da podrška sada dolazi i sa viših instanci.
„Mislim da je dobro da reakcija dolazi sa raznih nivoa. Nadam se da će se i sami univerziteti oglasiti na ovu temu i da će doneti svoje procedure koje će morati da primenjuju i fakulteti koji se nalaze pod tim univerzitetom, jer nema na svakom fakultetu jednako senzibilisanih i motivisanih profesorki i profesora koji bi se upustili u poduhvat kreiranja takvog pravilnika. Zato je dobro da to dođe od gore“, ocenjuje Pavlović.
Sagovornica 021 kaže i da u ovom trenutku postoji ogroman rad koji se ulaže u osmišljavanje internih procedura i povezivanje uprave fakulteta i profesora sa studentima i studentkinjama.
„Mislim da je to jako dobro i da treba pohvaliti sve te napore. Čini mi se da u tim radnim grupama na mnogim fakultetima sede upravo profesorke koje su vrlo senzibilisane za temu, koje su vrlo motivisane da učine taj neki dokument važećim i u praksi i mislim da je jako važno da to podržimo. Šta će se dalje dešavati i da li će se ova tema na neki način sleći zapravo će dosta zavisiti od same uprave fakulteta“, navodi.
Smatra da su se otvorila razna pitanja u vezi sa uređenjem ovog pitanja na različitim fakultetima, jer postoje specifičnosti nastave, u zavisnosti od institucije.
„Važno je da postoji interni dokument koji se bavi upravo ovom problematikom i koji propisuje konkretnu proceduru, dakle šta se dešava kada se ovakvo neko delo prijavi. Mislim da je to ključno, bez obzira na to što fakulteti i univerziteti u svojim etičkim kodeksima i pravilima rada imaju odredbe koje zabranjuju seksualno uznemiravanje i diskriminaciju. Međutim, većina fakulteta nema propisano šta se dešava kada to neko prijavi, kome prijavljuje i šta će se desiti sa tom prijavom. Zato je važno da postoje konkretne procedure, kako bi bilo transparentno i kako bi same studentkinje znale u šta se upuštaju u momentu kada odluče da tako nešto prijave“, objašnjava Pavlović.
Po njenim saznanjima, čak i na fakultetima koji imaju slične pravilnike, jako je mali broj prijava seksualnog uznemiravanja, ako ih uopšte i ima, što je, ocenjuje, pokazatelj da nije dovoljno samo doneti dokument, nego je potrebno taj dokument učiniti vidljivim i u kontinuitetu raditi na edukovanju studenata i studentkinja da on postoji, kao i raditi na tome da se stvori odnos poverenja između komisije i studenata.
„Dodatno ono što ti interni dokumenti treba da sadrže je neki vid prevencije, dakle informisanje i edukacija, studenata i studentkinja, ali isto tako i zaposlenih na fakultetima, kako bi se stvorila atmosfera na svakom fakultetu u kojoj seksualno uznemiravanje nije dozvoljeno“, zaključuje sagovornica 021 iz Autonomnog ženskog centra.
Portal 021 je o ovoj temi pisao još 2018. godine kada je objavljeno istraživanje koje je pokazalo da je trećina studentkinja i studenata u Srbiji bilo u situaciji da zaposleni na fakultetu u njihovom prisustvu pričaju seksualne šale, gledaju ih tako da se osećaju neprijatno ili skreću razgovor o studiranju na seksualne teme, te da većina ispitanih ovakva ponašanja doživljava kao seksualno uznemiravanje. Tada nijedan fakultet u Novom Sadu nije imao dokument koji obezbeđuje zaštitu od seksualnog zlostavljanja, a na nivou cele Srbije, samo je Fakultet političkih nauka u Beogradu imao ovakav pravilnik. U tom pravilniku je, kao jedna od mera zaštite predviđeno je da student ili studentkinja koja je pretrpela seksualno zlostavljanje određeni predmet sluša ili ispit polaže kod drugog profesora, a ako to nije moguće da se predavanje, odnosno ispit, obavlja uz prisustvo trećeg lica. Kazne su predviđene i za studente koji slažu da su bili zlostavljani.
Univerzitet: Razmatramo mogućnost da se u kodeksu jasnije prepozna problem seksualnog nasilja
Iz Univerziteta za 021 kažu da Univerzitet ima usvojen Kodeks o akademskom integritetu, čiji je osnovni cilj da zaštiti dostojanstvo akademske zajednice i čuva moralne standarde na Univerzitetu. Kodeksom su utvrđeni standardi akademske čestitosti, zabranjeni su različiti oblici neakademskog ponašanja, a regulisan je i postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja na Univerzitetu.
„Ovim dokumentom je zabranjen svaki oblik diskriminacije prema članovima akademske zajednice, a posebno prilikom ocenjivanja rada članova akademske zajednice i sprovođenja postupka profesionalnog napredovanja, zatim nije dozvoljena zloupotreba vlastitog položaja ili uticaja u akademskoj zajednici da bi se stekle pogodnosti za sebe ili treće lice, stvaranje neetičkih interesnih odnosa sa drugim članovima zajednice kojima se utiče na odgovorno, savesno, profesionalno, nepristrasno i precizno obavljanje profesionalnog rada i ispunjavanje akademskih dužnosti, a posebno sa članovima akademske zajednice sa kojima su u hijerarhijskom odnosu, kao i odnosu koji uključuje ocenjivanje tuđeg rada i dostignuća ili odlučivanje o akademskom statusu i profesionalnom napredovanju, pogodnostima, nagrađivanju ili kažnjavanju“, navodi se u odgovoru univerziteta.
Poručuju da Univerzitet u Novom Sadu trenutno razmatra mogućnost da se kroz Kodeks o akademskom integritetu jasnije prepozna problem seksualnog zlostavljanja. Osim toga, kroz saradnju sa svim članicama Univerziteta nastojaće da definišu model koji bi pružio inicijalnu podršku žrtvama i omogućio dalje procesuiranje.
„Važno je i naglasiti da utvrđivanje odgovornosti za povredu Kodeksa i neakademsko ponašanje ne isključuje građansku, krivičnu, prekršajnu, upravnu, radnu ili disciplinsku odgovornost člana akademske zajednice koja je regulisana odgovarajućim zakonima i drugim aktima“, piše u odgovoru Univerziteta.
Pored Kodeksa o akademskog integritetu, Senat Univerziteta u Novom Sadu je na sednici održanoj 26. decembra 2020. godine, usvojio Plan za unapređenje sistema podrške u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti studenata iz nedovoljno zastupljenih grupa na Univerzitetu u Novom Sadu.
„U okviru ovog dokumenta, konstatovano je da su aktivnosti u oblasti unapređenja uslova studiranja, u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti na Univerzitetu, između ostalog, usmerene i na studente koji se suočavaju sa diskriminacijom zbog seksualne, rodne i polne određenosti“, zaključuju i kao primer dobre prakse izdvajaju nedavnu odluku Filozofskog fakulteta da aktivno pristupi problemu pojave, odnosno prevencije rodno zasnovanog nasilja u okviru ustanove.
STUPS: Bestijarijum