Problemi novosadske kanalizacije „isplivaju“ već sa prvom malo jačom kišom. Kanalizaciona mreža je zastarela i dotrajala, rekonstrukcije gotovo da nema, dok se, sa druge strane, zbog izražene urbanizacije i broj objekata priključenih na kanalizaciju od 2010. godine do danas gotovo udvostručio.

Posledice zanemarivanja onoga što se dešava „pod zemljom“ već su vidljive, a stručnjaci za VOICE ocenjuju da će problemi „tek da isplivaju“, pre svega zbog potencijalnog kontaminiranja podzemnih bunara iz kojih se crpi voda koju veliki broj Novosađana i dalje pije.

Prema podacima do kojih je došao VOICE, na teritoriji Grada Novog Sada trenutno je blizu 40.000 priključaka priključenih na kanalizacionu mrežu. Samo 12 godine ranije, tačnije 2010. godine, taj broj je iznosio 24.000. Još pre toga, 2009. godine urađena je studija novosadskog kanalizacionog sistema u kojoj se navodi da „preopterećenost stare mreže može da izazove poplave niskih terena i suterenskih prostorija“ kao i da „stara kanalizaciona mreža u centru ne zadovoljava ni kapacitivno ni funkcionalno i treba postepeno da se izvrši njena zamena“.

Ovo su, dakle, nedostaci novosadske kanalizacije dok je imala dvostruko manje priključaka nego danas. Međutim, do danas gotovo da se nije radilo na rekonstrukciji mreže. Analiza VOICE-a pokazala je da je u poslednjih 10 godina rekonstruisano svega 20 kilometara kanalizacioni mreže. Sa druge strane, prethodno pomenuta studija iz 2009. godine koju je uradilo JP Urbanizam pokazuje da je samo u užem gradskom području realizovano oko 860 kilometara kanalizacione mreže.

Trule cevi na Podbari

Kao ilustraciju preopterećenosti mreže usled sve veće urbanizacije, predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik izdvaja jedan od najstarijih delova grada, Podbaru. Kako kaže, Podbara je „silovana urbanizacijom“ zbog toga što nema adekvatne kapacitete.

„Na Podbari su uske ulice. A sada tamo postoje zgrade sa 5, 6 i više spratova. Širina ulica je ostala ista. To opterećenje se manifestuje na ulici, zamislite tek kako se ispoljava ispod zemlje. Pod zemljom imamo preopterećenje kapaciteta koje ne možemo da vidimo“, objašnjava ona.

Kada je o ovom delu grada reč, pored preopterećenja mreže, izvori iz JKP Vodovod i kanalizacija za VOICE kažu da je kanalizacioni sistem na Podbari toliko zastareo da su u nekoliko navrata, kada im je prijavljena havarija, umesto kanalizacionih cevi videli samo utabane „rupe“ u zemlji od cevi koje su istrulile. Dakle, kroz rupe gde su nekada bile kanalizacione cevi danas protiču otpadne vode.

Jača kiša i odmah – poplava

U noći između 20. i 21. avgusta ove godine u Novom Sadu je pala jaka kiša. Oko 3 časa ujutru pojedini delovi grada su bili „blokirani“ zbog izlivanja kanalizacije. Na Limanu 4, kod „okretnice četvorke“ stvorio se „bazen“. Gradski autobus se jedva probijao kroz veliku količinu vode dok su putnici, kako bi se ukrcali, morali da gaze i preko pola metra prljavu vodu. Međutim, te noći Jevrejska ulica u samom centru grada je doslovno postala reka. Reporter VOICE-a zabeležio je trenutke kada je jedan Novosađanin plivao Jevrejskom ulicom. Ljudi su ostavljali svoje automobile u ovoj ulici i dalje nastavljali pešice.

Ovo je samo još jedan dokaz preopterećenosti kanalizacione mreže u Novom Sadu. Ana Ferik iz DANS-a kaže da se poplave u samom gradu dešavaju jer su novonastale zgrade samo nadograđene na već loš sistem kanalizacije.

„Ako se već znalo da je sistem preopterećen, da je pred pucanjem, da će stvarati buduće probleme, nije se na to smelo nadograđivati“, naglašava ona.

Da je sistem preopterećen, zastareo i da imaju velike probleme, za VOICE su potvrdili i izvori iz JKP Vodovod i kanalizacija. Kako kažu, oni nemaju ingerencije da rekonstruišu kanalizacionu mrežu, već ovakve akcije inicira Grad. Oni su, dodaju, samo „izvođači radova“ i preduzeće koja održava sistem.

Podaci do kojih je došao VOICE pokazuju da je samo broj prijavljen havarija na kanalizacionoj mreži od 2015. do 2021. godine – udvostručen. Te 2015. godine, recimo, prijavljeno je 167 havarija a 2021. godine 402. Broj prijavljenih havarije 2018. godine iznosio je 562.

„Najveći broj havarija je rezultat zastarelosti sistema“, rekli su za VOICE izvori iz Vodovoda.

Međutim, havarije se dešavaju i zbog neodgovornosti građana. VOICE-u su dostavljeni snimci gde se vidi kako radnici Vodovoda iz kanalizacije vade – tepih! Rečeno nam je da su vadili razne predmete, od bademantila do ribarskih mreža.

Iz ovog preduzeća su nam skrenuli pažnju da imaju i manjak ljudstva. Kako kažu, ne mogu ni da obave sve zadatke a havarije često rešavaju tek kada problem „izbije na površinu“.

Primer tog manjka ljudstva je i situacija sa crpljenjem septičkih jama. Vodovod je VOICE-u dostavio podatak da je tokom 2021. godine primljeno 2464 zahteva za pražnjenje septičkih jama a u istom periodu izvršeno je 300 manje – 2166. Izvori iz ovog preduzeća kažu da zbog manjka radnika nisu uspeli da izvrše sva crpljenja.

„Zbog pucanja kanalizacije može doći do trovanja podzemnih bunara“

Ana Ferik iz DANS-a naglašava da ne postoji jasna analiza koja pokazuje koliko je kanalizacioni sistem u Novom Sadu opterećen. Takođe, dodaje da ne postoji ni jedna studija koja bi ukazala na to da li kanalizaciona mreža može da podnese sve intenzivniju urbanizaciju.

„Sistem treba da se renovira. Trebalo je isplanirati koliko će nove zgrade da opterete i ovako preopterećen sistem. Te analize niko nikada ne radi. Ne znamo koliko ćemo stanova i ljudi imati sa ovolikom izgradnjom“, kaže ona.

Ana Ferik navodi da je zbog preopterećenja moguća i kontaminacija podzemnih voda.

„Može doći do ozbiljnih problema. Veliki broj ljudi u Novom Sadu i dalje koristi bunare i nažalost pije tu vodu. Može doći do trovanja ako se kanalizacioni sistemi zbog preopterećenja izliju, dođu do podznemnih voda i onda ljudi to piju iz bunara“, objašnjava ona.

Konfuzija sa nelegalnim priključcima

Izvori iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ kažu da nemaju produktivnu saradnju sa nadležnim gradskim inspekcijama. Navode da se to, recimo, odražava kada prijave ilegalni priključak nekog objekta na kanalizacionu mrežu. Zvanični podaci koje je VOICE-u dostavilo ovo preduzeća pokazuje da je prošle godine prijavljen samo jedan ilegalni priključak.

Zanimljivo, 2019. godine iz Vodovoda i kanalizacije rekli su za portal 021 da godišnje u proseku evidentiraju 200 slučajeva ilegalnog priključivanja na kanalizacionu mrežu.

„Svejedno je koliko prijavimo ilegalnih priključaka kada inspekcija ne reaguje“, kažu izvori iz Vodovoda.

Kada radnici ovog preduzeća uoče ilegalni priključak, slučaj prijave gradskoj inspekciji koja potom izdaje nalog za otklanjanje. VOICE je uputio zvaničan mejl Gradskoj upravi za inspekcijske poslove sa pitanjem da li su izdali nalog za otklanjanje priključka, jednog jedinog koje je Vodovod prijavio prošle godine. Međutim, nismo dobili odgovor. Izvori iz Vodovoda su nam potvrdili da inspekcija nije reagovala po ovom pitanju i da je ilegalni priključak i dalje „ilegalan“. Pravi broj ilegalan priključaka, kako kažu iz ovog preduzeća, nije ni moguće otkriti.

Sve ovo predsednica DANS-a objašnjava kao „povratak u Srednji vek“.

„Rimljani su još imali rešen sistem kanalizacije“, zaključuje Ana Ferik.

Treba naglasiti i da Novi Sad nema separatnu kanalizaciju, odnosno i atmosferske i fekalne vode završavaju u „istim cevima“. Ni svi delovi grada nisu pokriveni kanalizacijom. Ana Ferik naglašava i da su otpadne vode koje industrijska postrojenja ispuštaju u kanalizacioni sistem izuzetno problematične. Na kraju, sav otpad koji za sobom vuče novosadska kanalzacija završava u Dunavu.

Petar Alimpijević (VOICE)