Svečanom ceremonijom u Srpskom narodnom pozorištu, Novi Sad je sinoć zvanično preuzeo titulu Evropske prestonice kulture za 2022. godinu.

Sadržajan kulturno-umetnički program u SNP-u, bio je uvertira u ono što nas, prema najavama, očekuje narednih 350 dana.

Nakon intoniranja himne Bože pravde smenjivali su se razni sadržaji – poput baleta, koreografije košenja sena, zvuka harmonike i opere. Pevalo se na nekoliko jezika, a zasvirali su i tamburaši.

Smena različitih kultura na sceni Srpskog narodnog pozorišta imala je navodno zadatak da simbolizuje vrednosti zbog kojih je Novi Sad poneo ovu prestižnu titulu.

Direktor fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Nemanja Milenković, poručio je da Novi Sad 2022. godine očekuje 4.000 događaja na kojima će učestvovati 5.000 lokalnih, domaćih i svetskih umetnika.

„Ovo je izuzetan dan za čitavu Srbiju i ljude koji u kulturi rade i za nju žive“, rekla je ministarka kulture Maja Gojković i dodala da „u Novom Sadu različitosti nikada nisu bile razlog za podeljenost“.

Političke pohvale na kulturnoj svečanosti

Ipak, predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, svoje obraćanje je počela pohvalama na račun državnih ulaganja u Novi Sad. Pričala je o navodnim uspesima predsednika Aleksadra Vučića na ekonomskom planu, a pohvalila je i strane i domaće investicije.

Rekla je da je „ulaganje u budućnost ulaganje u kulturu“, kao i da je „ideja da danas i ubuduće, naši kulturni radnici mogu dostojanstveno da žive od svog rade, imaju snažnu platformu svoje države za izlazak na svetsko tržište“.

Gradonačelnik Novog Sada kazao je da duguje zahvalnost Novosađanima zbog ove titule, ali se isto tako zahvalio i Vučiću i Vladi Srbije, na šta je prisutna publika reagovala aplauzom.

Skrenuo je pažnju i na navodni ekonomski napredak Novog Sada.

Programi na 18 lokacija i pooštrene epidemiološke mere

Zvanično, održano je ukupno 18 različitih programa od čega 15 muzičkih.

Iako se u poslednje vreme često govorilo o tome da ovaj projekat treba da decentralizuju kulturu u Novom Sadu – na samom dočeku od pomenutih 18 programa, čak 13 je održano u samom gradskom jezgru.

Centralni događaj organizovan je u simboličnih 20 časova i 22 minuta ispred zgrade Banovine. Reč je o svečanosti pod nazivom „Zeniteum“, koja je, kako su istakli u Fondaciji Novi Sad Evropska prestonica kulture, najsloženiji produkcioni umetnički projekat koji se u poslednjih par godina realizuje u Srbiji.

Zeniteum je posvećen srpskom naučniku Milutinu Milankoviću, čiji je lik u ovoj projektu igrao Boris Isaković i naučnici Milevi Marić Ajnštajn koju je odigrala Anita Mančić. Ovaj događaj okupio je ispred zgrade Banovine nekoliko stotina ljudi.

Veliku pažnju privukao je i koncert hrvatske umetnice Josipe Lisac, koja je, koliko su to kapaciteti zbog epidemije dozvolili, napunila novosadsku Sinagogu.

Još pre nekoliko dana gradonačelnik Vučević je izjavio da je epidemiološka situacija u gradu loša, pa je redukovan i broj događaja u okviru „Dočeka“ i smanjeni su kapaciteti.

Za prisustvo na događajima bio je neophodan zeleni kovid sertifikat ili negativan test.

Pored dočeka Evropske prestonice kulture, slavio se i doček Srpske nove godine. Novosadski kafiči i klubovi sinoć su bili puni. Mladi su mahom u prolazu ispratili dešavanja u okviru projekta Evropske prestonice kulture a kasnije nastavili put planiranog izlaska u grad.

P. Alimpijević (Autonomija, Foto: Grad Novi Sad)