Ministarstvo pravde SAD imenovalo je specijalnog savetnika da nadzire istrage protiv Donalda Trampa kako bi se obezbedila nepristrasnost u mogućem podizanju optužnice protiv bivšeg predsednika, ali će, uprkos namerama, s obzirom na izrazitu političku polarizaciju u SAD, administracija predsednika Džozefa Bajdena teško uspeti da se odbrani od optužbi za politizaciju istraga protiv mogućeg protivkandidata na izborima za dve godine, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Tri dana pošto je Tramp pokrenuo novu predsedničku kampanju za izbore 2024, Ministarstvo pravde SAD imenovalo je specijalnog savetnika u vezi s istragama protiv bivšeg predsednika, što bi, kako ističe Fajnenšel tajms, moglo da pomogne u potvrdi nepristrasnosti istraga.

Državni tužilac Merik Garland rekao je 18. novembra da će savetnik Džek Smit (Jack Smith) nadgledati istragu o tome kako je Tramp postupao s vladinim dokumentima, kao i delove istraga o potencijalnom mešanju u predsedničke izbore 2020, uključujući overu glasova na elektorskom koledžu 6. januara 2021. kada su Trampove pristalice napale Kapitol SAD.

Imenovanje Smita je, kako ukazuje britanski list, novi pravni izazov s kojim se Tramp suočava pored velike porote u Džordžiji koja istražuje potencijalne prekršaje posle izbora 2020. i tužbe koju je njujorška državna tužiteljka podnela protiv njega i troje njegove odrasle dece zbog navodne prevare u njihovom porodičnom biznisu.

Zbog Trampa je Ministarstvo pravde već 2017. imenovalo specijalnog savetnika. Tada je bivši direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Robert Muler imao zadatak da vodi istragu o vezama između Trampovog izbornog štaba 2016. i Rusije. Tramp nikada nije optužen u vezi s tom istragom.

Garland je imenovanjem specijalnog savetnika, makar u teoriji, pokušavao da što više izoluje istrage o Trampu od politike, ali to nije potrajalo ni dan, piše Njujork tajms, navodeći u analizi da imenovanje nezavisnog istražitelja ima za cilj da odgovori na percepciju sukoba interesa, ali da postojeći sistem više nije pogodan za sadašnju političku polarizaciju u SAD.

Realnost je da Tramp i njegove najvatrenije pristalice nikada neće prihvatiti specijalnog savetnika kao kredibilnog, nezavisnog istražitelja, ističe list, ukazujući da je Garland primenio staromodni metod u novom svetu, sledeći ono za šta je smatrao da nalažu tradicionalna pravila čak i ako više ne deluje da odgovaraju političkom trenutku – propis na osnovu kojeg se postavlja specijalni savetnik nikada nije predvideo da će postojati predsednik koji postupa toliko van normi, a možda i zakona, kao Tramp.

Mnogi Trampovi kritičari podjednako su nezadovoljni Garlandovom odlukom kao i republikanci, mada iz drugačijih razloga, ukazuje Njujork tajms. Budući da specijalni savetnik neće uveriti pristalice bivšeg predsednika u legitimnost istraga, kritičari kažu da se ništa ne dobija imenovanjem Smita, osim što bi moglo da uspori istrage. Uz to, tvrde oni, istraga sada nije ništa više sukob interesa nego kada je počela. Imenovanje je samo dalo Trampu priliku da promeni okolnosti najavom nove predsedničke kampanje.

S druge strane, neki bivši vladini advokati rekli su da je moguće da je imenovanje Smita znak da je Garland već doneo ključnu odluku – da je spreman da krivično goni bivšeg predsednika i predsedničkog kandidata ako postoje dokazi, navodi Njujork tajms, ukazujući da inače ne bi bilo potrebe za specijalnim savetnikom.

Garlandova odluka o imenovanju specijalnog savetnika u istragama protiv Trampa je skoro sigurno greška, kao što su obično takva imenovanja, ocenjuje u uredničkom komentaru konzervativni Volstrit džurnal, ukazujući da državnom tužiocu to neće doneti političku izolaciju istraga, kao i da neće promeniti inherentnu političku prirodu moguće odluke o procesuiranju.

U odluci nisu samo u pitanju Garlandove namere, ukazuje list, dodajući da Smit ima sjajnu biografiju i „koliko znamo, on je Eliot Nes „, ali niko u Trampovom univerzumu neće verovati da bi odluka o krivičnom gonjenju bivšeg predsednika mogla biti nezavisna od državnog tužioca koji radi za Bajdena.

Za procesuiranje bivšeg predsednika, a posebno onog koji se kandiduje protiv Bajdena, bilo bi dobro da se tiče ozbiljnih prekršaja i dokazi bi trebalo da budu toliko ubedljivi da uvere iskrene republikance, a ne samo liberalne medije, ocenjuje konzervativni list, dodajući da u slučaju mešanja u prenos vlasti još nisu viđeni dokazi da je Tramp počinio krivično delo, dok su u slučaju pogrešnog rukovanja dokumentima predviđene manje kazne.

Dok je sada na Smitu da se nosi s teškim okolnostima, Garland je, po oceni Volstrit džurnala, taj koji je prihvatio težak zadatak kada je pristao da bude državni tužilac i on je, ističe list, taj koji sam treba da donese odluke o Trampu.

(Danas, foto: Pixabay)