Duže od devet meseci „političkog izgnanstva“. Bez izgleda da bi uskoro mogli da se vrate kući.

Tako dvoje članova neformalne studentske Organizovane grupe STAV, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), opisuju vreme koje provode van Srbije gde im se sudi za navodno pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Za RSE su govorili pred prvi novogodišnji doček koji provode u egzilu.

„Neko vas stavi u situaciju da ste u drugoj državi – sa jednim malim koferom, bez dokumenta te države, bez posla, stana. Bez ičega. I vi se snalazite“, opisuje Doroteja Antić.

Doroteja i Branislav su među šestoro aktivista koje je vest da je pokrenut krivični postupak protiv njih zatekla u Hrvatskoj. Odlučili su tu i da ostanu. Povratak u Srbiju za njih bi značio momentalno hapšenje.

„Mi smo zbog političkog procesa prisiljeni da budemo van svoje zemlje, zato što znamo da nam se neće suditi po zakonu, već po političkoj volji pojedinca, to jest aktuelnog predsednika (Srbije Aleksandra Vučića). Nismo mi ovde završili zato što smo nešto uradili, nego samo zato što mislimo drgačije“, smatra Branislav Đorđević.

„Ali, mislim, mi smo se snašli i sad smo dobro posle ovoliko vremena. Mislim da smo se pomirili sa situacijom“, dodaje Doroteja.

Uz šestoro članova STAV-a koji su van Srbije, za ista dela tereti se još šestoro studentskih i opozicionih aktivista.

Krivični postupak protiv njih pokrenut je na osnovu prisluškivanog razgovora uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu, u martu 2025. godine. Taj protest bio je jedan u nizu skupova koje duže od godinu dana predvode studenti tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) razgovor aktivista prisluškivala nezakonito, navodeći da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu.

U odgovoru za RSE Viši sud u Novom Sadu saopšio je da će „na glavnom pretresu utvrditi sve činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke, uključujući i zakonitost audio-snimka kao dokaza“.

Suđenje je počelo 24. novembra pred Višim sudom u Novom Sadu. Glavni pretres odložen je za 2. februar pošto je odbrana okrivljenih zatražila izuzeće tužilaca, zbog sumnji u njihovu nepristrasnost.

Slučaj privukao je pažnju i evropskih zvaničnika. Apel vlastima o poštovanju ljudskih prava i zakona stigao je iz evropskog parlamenta i od Evropske komisije.

Kako su aktivisti završili u egzilu?

Svemu je prethodilo objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka.

Tri dana uoči studentskog protesta u Beogradu 15. marta, jednog od najvećih u Srbiji u ovom veku, članovi gupe STAV i aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) su se sastali u prostorijama te stranke u Novom Sadu.

Kako se čulo iz objavljenog sadržaja tajno snimanih razgovora, diskutovali su o predlogu da se tokom protesta nametne ideja prelazne vlade, te o ideji o upadu u zgradu Radio-televizije Srbije.

Snimak je istovremeno emitovan na više provladinih televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Program je nazvan „specijalnim“, najavio ga je predsednik države, a gosti u studiju su udruženo već „osudili“ aktiviste, nazivajući ih „teroristima“ koji žele da izazovu „državni udar“.

Dan nakon toga, uhapšeno je šestoro aktivista koji su takođe učestvovali na sastanku. Preostalima, među kojima su i Doroteja i Branislav, određen je pritvor u odsustvu.

„Mi smo nakon tog inicijalnog šoka seli i rekli: Dobro, mi ćemo verovatno provesti u Hrvatskoj najviše nedelju dana i onda ćemo videti sa advokatima kako će da izgleda prelazak granice i naš povratak u Srbiju“, dodaje Branislav Đorđević.

Međutim, nakon što je uhapšenim aktivistima određen pritvor, a za njih šestoro raspisana nacionalna poternica, planovi su se promenili.

„Svi sa kojima smo se čuli u Srbiji, rekli su nam da se ne vraćamo, jer oni (vlast) planiraju nešto ozbiljno da urade. I to smo i videli kada je nakon 48 sati njima šestoro određen pritvor od 30 dana“, kazao je Branislav.

„Mi smo odlučili da se ne vraćamo zato što je predsednik (Srbije) odmah izjavio da ćemo biti uhapšeni u momentu kad pređemo granicu, a imali smo i savete našeg pravnog tima da to ne radimo, jer bi im bilo teže da se bore za 12 ljudi koji sede u pritvoru, nego za šestoro“, napominje Doroteja.

Dan nakon što je u provladinim medijima emitovan prisluškivani razgovor, Vučić je izjavio da on ne želi „da ih karakteriše na teži način“, da je to „posao za tužilaštvo“, ali da će „sva lica biti uhapšena“.

„Sva lica su uhapšena u ovom trenutku koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Sva druga lica, onog sekunda kada stupe na teritoriju Republike Srbije, pretpostavljam da će biti uhapšena. Izdat je već nalog za ovih šest. I tih šest lica biće privedeno“, rekao je Vučić 14. marta, uoči protesta u Beogradu.

Kako izgleda njihov život u egzilu?

Prvih nekoliko meseci bilo je najteže, pričaju Branislav i Doroteja.

„Pre svega zbog priliva uglavnom loših informacija i gledajući sve ono što se dešava u Srbiji“, kazao je Branislav.

Najteže im je, napominju, padalo to što su njihove kolege mesecima bile u pritvoru u Srbiji. Posle više od dva meseca iza rešetaka, pod pritiskom javnosti, prebačeni su u kućni pritvor iz kojeg su pušteni u oktobru.

„Meni je apsolutno najgore u toj celoj situaciji bilo to saznanje da oni sede i leže u pritvoru mesecima dok smo mi bili ovde„, priseća se Doroteja.

„Jeste teško biti razdvojen od porodice i prijatelja, to svakako, ali ono što je nas spasilo je to što možemo s njima da budemo u kontaktu. Ekipa u pritvoru, čak ni to nije mogla koliko je htela“, dodaje.

Međutim, napominju, vremenom su morali da se „izbore i pomire sa situacijom“.

„Mislim da je jako pomoglo to što smo mi ovde bili zajedno. Niko nije ni u jednom momentu bio potpuno sam i prepušten sam sebi, nego smo to nekako prolazili kao ekipa“, objašnjava.

Posebno olakšanje bilo je, kažu, kada su čuli da su njihovi prijatelji pušteni da se brane sa slobode.

U međuvremenu, Doroteja se u Zagrebu zaposlila, a Branislav je nastavio studije na Fakultetu političkih znanosti.

„Pomogli su nam naravno i neki ljudi – srećom pa smo imali poznanike i prijatelje u Zagrebu koji su bili voljni da se potrude da nam olakšaju maksimalno taj ceo proces“, dodaje Doroteja.

Srbija koju posmatraju iz daljine

U Srbiji duže od godinu dana traju antivladini protesti predvođeni studentima koji su mesecima blokirali fakultete širom zemlje.

Iako se dinamika menjala iz meseca u mesec, ovi protesti smatraju se najvećim poslednjih decenija – mobilisali su stotine hiljada građana u svim krajevima Srbije.

Branislav i Doroteja aktivno su u njima učestvovali do sredine marta. Od tada sve posmatraju sa strane.

„Dosta su pomešane emocije – ponos što je borba istrajala do sada, što i dalje traje, ali i u neku ruku je bila jako veliko žaljenje i ljutnja što ne mogu da budem tamo sa svojim prijateljima i kolegama„, objašnjava Branislav.

Ključni zahtevi studenskih protesta su utvrđivanje odgovornosti vlasti za nesreću u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Vlast u zemlji predvodi Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić koji je trenutno predsednik države. Do sada nisu ispunili nijedan od ovih zahteva.

Da li razmišljaju o povratku u Srbiju?

U ovom momentu Doroteji i Branislavu, kao i ostalim aktivistima, sudi se u odsustvu.

Iz Višeg suda u Novom Sadu su za RSE saopštili da je poternica za njima i dalje na snazi.

„U slučaju povratka u državu, okrivljeni bi bili lišeni slobode po navedenoj poternici i rešenju o određivanju pritvora“, naveli su iz Suda.

Branislav priča da je svako od njih imao trenutke borbe sa sobom – da li da se vrate u Srbiju ili ne.

„Svako od nas je imao neki moment kada bi pokretao priču tom o povratku i svaki put bi nam advokati objašnjavali da bismo time načinili više štete“, nastavlja.

Danas, ni on, ni Doroteja ne veruju da je momenat povratka blizu.

„Dok situacija u Srbiji ne bude na nivou da može nama da omogući tamo da bezbedno živimo i radimo i ako je ikako moguće, doprinosimo zajednici“, smatra Doroteja.

„Možda je do toga što nam se život okrenuo naglavačke u poslednjih godinu dana, ali nisam preterano optimistična da će to biti uskoro. Jednog dana naravno“, dodaje.

Doroteja i Branislav su sa svojom aktivističkom organizacijom bili među prvima koji su organizovali proteste u Novom Sadu sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra 2024.

I pre toga učestvovali su u različitim antivladinim protestima.

„Mi naravno razmišljamo o povratku, ali nekako dok je Aleksandar Vučić na vlasti, dok je Srpska napredna stranka tu, ne vjerujem da smo mi sigurni u Srbiji„, nadovezuje se Branislav.

Van zemlje, pričaju Branislav i Doroteja, trenutno se osećaju bezbednije.

„Poslednjih nekoliko meseci je stvarno bilo nezgodno. Dosta članova naše grupe je bilo razvlačeno po tabloidima, praćeno, dobijali smo razne pretnje i uopšte nam nije bilo prijatno u nekim situacijama“, rekla je Doroteja.

„Ovde smo se konačno malo oslobodili toga da se okrećemo na ulici iza sebe, da proveravamo da li nas netko prati, ovde se osećam bezbednije nego tamo.“

Isto kaže i Branislav:

„Ti sada i kad sedneš negde da popiješ kafu ili bilo šta da radiš, ne vidiš tog nekog upadljivog koji želi da ti da do znanja, da te prati, da te posmatra.“

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)