Nedavna poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Londonu otvorila je mnoga pitanja. U startu je u prvom planu bila osoba koja je agresivno postavila pitanje, Nikola Sandulović. Nakon toga, javnost je zanimao nepoznat detalj iz premijerove biografije, a tiče se premijerovog nadničenja u gvođari ili mesari, šta god.
One koje je ipak ekonomija više zanimala od navedenih tema uporedili su sadašnju izjavu premijera Vučića po kojoj Vlada Srbije planira prodaju Telekoma Srbije, sa onom od 12. aprila 2011, kada je najavljivao krivične prijave protiv onih koji budu učestvovali u prodaji ove kompanije. Time je u zapećku ostalo pitanje potrage za kupcem manjinskog paketa Elektroprivrede Srbije.
Ovo pitanje je značajno jer je Ministarstvo energetike i rudarstva u prošlom sazivu Vlade Srbije započelo definisanje nove energetske strategije Srbije pod mandatom ministarke Zorane Mihajlović. Strategija koja je došla pred Skupštinu, ali nije usvojena zbog raspisivanja vanrednih izbora, u sebi nije sadržavala privatizaciju EPS-a. Za sada je nepoznato hoće li važan dokument kakva je Strategija razvoja energetike Srbije za period do 2025. i projekcijama do 2030. sadržavati takav detalj kao što je privatizacija nosećeg javnog preduzeća u energetici (EPS) ili ne?
Valja podsetiti na anketu koju je proletos tokom i nakon izbora među političkim strankama sproveo Centar za ekologiju i održivi razvoj, a odgovorile su Demokratska Stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova demokratska stranka – Zeleni (sadašnja Socijaldemokratska stranka Srbije – SDS), Nova Srbija, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.
Anketa je pokazala da je najbitniji aspekt za planiranje energetske strategije Srbije za SPS i SVM – energetska bezbednost, za DS i DSS – zdravlje stanovništva, za NDS-Z – održivo i racionalno planiranje, a za NS – zadovoljavanje potražnje za energijom. Što se tiče prioriteta energetskih projekata, za SPS i DSS to je gasovod Južni tok, za DS i NDS povećanje energetske efikasnosti, za NS izgradnja novih termoelektrana na ugalj, a za SVM obnovljivi izvori energije. DS smatra da Srbija treba da ponovo pregovara o vlasničkom udelu u Južnom toku ako se za to stvore uslovi, NS to smatra poželjnim ali nemogućim, SVM je za – a SPS, NDS-Z i DSS su stava da se o Južnom toku ne treba ponovo pregovarati. Evropsku Direktivu o velikim ložištima sve anketirane političke stranke nameravaju da primene, jedino se među njima razlikuje mišljenje da li je EPS i u kolikoj meri pripremio adekvatna rešenja. Međutim, niko od pomenutih ne smatra da je moguća dekarbonizacija energetskog sektora do 2050. godine. Nadalje, što se tiče energetskog siromaštva, SPS i DS smatraju da je preko 30% porodica energetski siromašno jer greju samo jednu sobu, a SVM taj procenat ceni na preko 50 posto porodica u Srbiji. NDS-Z smatra da je energetski siromašno preko 50 posto jer plaćaju preko 10% prihoda na grejanje, a po istom kriterijumu DSS i NS taj procenat ocenjuje na 60 posto. Dodatno, sve anketirane stranke se zalažu za prestanak državne pomoći energetici. Što se tiče finansijske podrške energetskoj efikasnosti, većina stranaka se zalaže za uvođenje poreskih podsticaja u cilju povećanja energetske efikasnosti, to jest smanjenja toplotnih gubitaka na objektima. Ujedno se sve anketirane političke stranke zalažu i za uspostavljanje lokalnih fondova za energetsku efikasnost.
Prvo pitanje koje se samo po sebi nameće jeste zašto SNS nije uzela učešće u ovoj anketi, da li zato jer je državna strategija ujedno njihova politička vizija? Ali, da ne plačemo nad prosutim mlekom, vidimo da se samo pola godine nakon ove ankete i nakon završetka rada na Strategiji energetike – stvari uopšte nisu iskristalisale.
Kakva će biti sudbina Južnog toka, EPS-a i “manjih” pitanja poput energetskog siromaštva i dostizanja evropskih energetskih standarda saznajemo tek iz stihijskih izjava zvaničnika. Činjenica je da su majske katastrofalne poplave nanele nesagledive posledice srpskoj energetici, ali bi to zapravo trebalo da bude argument u korist definisanja nove i održivije strategije energetike. Da li će biti potrebno čekati na dolazak manjinskog vlasnika EPS-a koji će nam nakon toga diktirati energetsku strategiju ili će ipak biti obrnuto – napravićemo kvalitetnu strategiju i potom tražiti partnera za njenu realizaciju? Odgovor na to pitanje se ne vidi iz premijerovih londonskih izjava. A to će zasigurno imati daleko veći uticaj na svakodnevne živote običnih građana od svih ranije nabrojanih tema o kojima danima bruji javnost.
(Autor je saradnik Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR iz Subotice)