Skip to main content

NENAD ČANAK: Regionalizacija tek kada raspetljamo status Vojvodine

Intervju 23. авг 2009.
4 min čitanja

Nenad Čanak– Priča o tome da Vojvodini treba više ili manje nadležnosti, trenutno nema smisla. Ono što Vojvodini treba jeste da joj se pronađe mesto u pravnom sistemu Srbije. A to je komplikovano, jer postoji jaka, da ne kažem, dominantna struja u Beogradu koja bi volela da Vojvodina nestane – kaže za „Dnevnik” lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, odgovarajući na pitanje gde je mesto APV u nadolazećem procesu decentralizacije i regionalizacije Srbije.
Objašnjavajući položaj Vojvodine, Čanak, koji je i i predsednik Nacionalnog saveta za regionalizaciju, kaže da Vlada Srbije ima ingerencije i nad opštinama i gradovima, kao nižim teritorijalnim jedinicama, kao i nad Vojvodinom. S druge strane, objašnjava Čanak, APV nema nikakve ingerencije nad gradovima i opštinama na svojoj teritoriji.
– Sada imamo bizarnu situaciju da se pokrajinska administracija nalazi bočno u odnosu na vertikalu vlasti. To nigde ne postoji! Dakle, Vojvodina prvo mora ući u pravni sistem, a tek onda će biti logično da i drugi građani Srbije dobiju mogućnost organizovanja. Nacionalni savet za regionalizaciju prvo to treba da raspetlja, pa tek onda da napravi suštinski predlog kako treba da izgleda regionalizacija Srbije – navodi sagovornik „Dnevnika”.
LSV je poslednjih dana zatražio od pokrajinskih vlasti kontramere ukoliko ne prođu statut Vojvodine i zakon o nadležnostima APV. Na kakvu vrstu kontramera ste mislili?
– Nismo mi ništa konkretno zamislili, pa da sada zahtevamo da se to sprovede. Liga socijaldemokrata Vojvodine se dosta distancirala od priče o stautu i zakonu o nadležnostima, jer nam je jasno da upravo zbog ustavno nedefinisanog položaja Vojvodine, sve to predstavlja mazanje očiju i ne vodi ničemu. Nema autonomije bez mogućnosti donošenja odluka. U Srbiji svaki grad ima pravo da donese odluku, u krajnjoj liniji – bar o tome kako će biti postavljene bašte kafića. Kad se neko toga ne pridržava, interveniše policija, koja je jedan od stubova državnosti. Po tome je svaki grad država, jer policija učestvuje u sprovođenju njenih odluka. Na drugoj strani, zbog odluka APV nikad niko ne interveniše, nego ih gaze s obe noge. Evo i primera. Po Ustavu, postoji pravo Pokrajine da odlučuje o svojim simbolima. Vojvodina ih ima, a pravilnik kaže da se zastava APV ističe uz zastavu Srbije. Postoji, međutim, niz opština gde je na javnim zgradama istaknuta samo zastava Srbije. U Zrenjaninu je čak skinut i grb sa opštinske zgrade, a policija ne želi da interveniše jer bi to, tobože, značilo državnost Vojvodine, što je glupost. Zapravo, kontramera bi bila odgovor na pitanje treba li Srbija i dalje da ide u centralizam miloševićevskog tipa ili da se decentralizuje i konačno stabilizuje.
Skupštinu Srbije 31. avgusta očekuje glasanje o izmenama i dopunama Zakona o informisanju. Kako će se poslanici LSV-a izjasniti o ovom predlogu?
– Svi koji se bore za ljudska prava s obe ruke će glasati za ovaj zakon, a sve ostalo je čisto politikantstvo. Ne razumem to licemerje da SPS priča kako mu je ovaj propis grub. E sad, zakon o informisanju, o kojem će se poslanici izjašnjavati, jeste loš i to nije sporno. Ali, i loš zakon je bolji od bezakonja koje sada vlada. I lošim zakonom treba nešto pokušati regulisati pa onda, njegovim izmenama i dopunama, popravljati ono što ne valja. Ovako, kada je na sceni potpuna devastacija novinarske profesije s potpunim uništenjem elementarnih pravila pristojnosti, nešto se mora preduzeti. Odluka da se uništi nečiji ugled i integritet donosi se u krugovima pet pisanih medija koje kontroliše jedna zločinačka grupa, kojoj se ne može stati na kraj. Država koja to sebi dozvoli radi na svom uništenju i zato će, uveren sam, zakon biti glatko izglasan kada dođe na dnevni red parlamenta.
To znači da ćete i vi glasati za izmene Zakona o informisanju?
– Da. Ne zato što je taj zakon dobar, već zato što je stanje nepodnošljivo. Ako se ovog trenutka ne preduzme nešto, doći ćemo u poziciju da drugu šansu možda ne dobijemo.
Mlađan Dinkić je najavio udruživanje regionalnih stranaka u Srbiji. S druge strane stiže inicijativa SDP-a Rasima Ljajića za objedinjavanje partija socijaldemokratske provenijencije, što pokušava i nevladina organizacija „Klub 21”. Jeste li razmišljali o tome da LSV priključite nekoj od ovih inicijativa?
– Imamo dobru saradnju i sa Rasimom Ljajićem, a u poslednje vreme i sa G17 plus, i tu nema ničeg spornog. No, nismo imali nikakav poziv na razgovor od njih, a ne pada nam na pamet da se o tome informišemo iz medija. Ako neko smatra da LSV treba da se nađe u njegovom društvu, pretpostavljam da će nas zvati. Inače, ne treba podsećati na to da je upravo Liga oduvek bila nosilac ideja o ukrupnjavanju socijaldemokratskih potencijala, ali je problem bio u tome što je to pitanje vezano za pitanje šta to konkretno donosi. Jer, ako ukrupnjavanje znači utapanje identiteta, onda to nema smisla. Liga postoji dvadesetak godina i ne može nestati preko noći jer je neko zamislio nešto što bi možda moglo biti veće i jače, a možda i ne bi.
Jeste li spremni za preregistraciju stranke?
– Nama preregistracija nije nikakav problem i u najskorije vreme ćemo imati sednicu Glavnog odbora na kojoj ćemo označiti početak tog procesa. I on, verujem, neće trajati duže od nedelju-dve.
Možemo li očekivati vanredne izbore u Srbiji na jesen?
– Ne.
(Dnevnik)