Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović izjavila je juče da nije isključeno da republički parlament u martu usvoji deklaraciju o Srebrenici. Lider LSV-a Nenad Čanak upozorio je, međutim, na to da donošenje deklaracije o Srebrenici može imati dva značenja.
– Prvo, kojem se ja nadam, jeste to da se Srbija počela suočavati sa svojom prošlošću. Međutim, ono čega se plašim je da će neki kroz tu deklaraciju pokušati da operu kompletan projekat velikosrpskog nacionalizma, odnosno legalizuju sve što je činio režim Slobodana Miloševića, pri čemu bi zločin u Srebrenici bio prikazan kao tek mrlja na tom projektu „koji je u osnovi bio dobar”. E, upravo zbog toga ćemo u Skupštini Srbije insistirati na tome da, ne samo organizatori i izvršioci zločina nego i oni koji su ga opravdali, finansirali i davali mu ideološku osnovu, moraju biti osuđeni. Onda smo postigli nešto za Srbiju i njenu budućnost – kaže Čanak za „Dnevnik”.

Ovih dana SNS je objavio da je prikupio više od pola miliona potpisa za raspisivanje vanrednih izbora. Smatrate li da će do njih doći i jesu li potrebni?
– Apsolutno ne! Ta priča o pola miliona potpisa me uopšte ne impresionira jer je to i broj glasova koji bi oni verovatno dobili na izborima, ili nešto malo više. Ali, to i dalje ne znači da je to većina u Srbiji, kao što ne znači da je to bilo kakva pretnja vlastima. Danas možete prikupiti koliko god hoćete glasova za vanredne izbore već činjenicom da je stanje u društvu vrlo teško. Međutim, to ne znači i da bi sam ishod izbora bio spektakularno drugačiji nego danas.

Na skupštini GO LSV-a u Subotici izjavili ste da je Ligi potrebno 100.000 novih članova da bi na sledećim izborima mogli izaći sa samostalnom listom. Znači li to da se Liga priprema da na sledeće izbore izađe sama?
– Najpre, mi imamo «nepravedan način izbor poslanika, koji je izmislio Šešelj – da se cela Srbija tretira kao jedna izborna jedinica, što u praksi znači da se ne može osvojiti jedno, pet ili deset, nego odjednom četrnaest poslaničkih mesta. Ali nije u pitanju naš samostalni izlazak na izbore, jer mi imamo stabilne i dugogodišnje veze s DS-om. Stvar je u tome da je partnerski odnos daleko zdraviji kada u njemu niste zavisna strana. S druge strane, polako dolazi vreme kada LSV počinje da znači upravo ono što su njegovi osnivači imali na umu, a to je poziv na drugačije uređenje Srbije. I zato je izuzetno važno imati i ovaj deo slobode, a to je mogućnost da se izađe samostalno na izbore.»

Kako gledate na sve izraženiji sukob DS-a i SVM-a na lokalnim nivoima?
– To su sve događaji na lokalnom nivou. Ne treba zaboraviti na to da je predsednik Skupštine APV Šandor Egereši funkcioner SVM-a. Da je to direktan partijski sukob, bilo bi logično da se s mesta predsednika vojvođanskog parlamenta, u kojem DS ima apsolutnu većinu, ukloni predstavnik SVM-a. A to nije učinjeno. I u Vladi Vojvodine SVM ima niz visokih funkcionera, uključujući i samog lidera stranke Ištvana Pastora. Pa ako gospodin Pastor misli da je proganjan od stranke koja ima većinu u Skupštini APV, kako onda toleriše da na glasovima DS-a obavlja funkciju potpredsednika Vlade? Celu ovu priču stoga i tumačim kao nešto što se događa na lokalnim nivoima. Međutim, čudim što se Ištvan Pastor i Boris Tadić ne sreću. To nije dobro, ali sam uveren u to da će se i to desiti pa će, valjda, izgladiti odnose. Nije dobro da se stranke demokratske orijentacije ovako između sebe koškaju i prave nesporazume tamo gde ih ne mora biti.»

Kako komentarišete neodlazak Borisa Tadića na inauguraciju Ive Josipovića zbog prisustva predstavnika Kosova?
– Ja razumem sve strane u ovom nesporazumu. Jasno je da će predsednik Kosova ići na svaku manifestaciju gde ga pozovu, kao što je i jasno da je Hrvatskoj izuzetno značajno da s državom koju je priznala po automatizmu ima tip odnosa koji podrazumevaju pozivanje najviših zvaničnika na predsedničku inauguraciju. Ali razumem i poziciju Borisa Tadića, koji ne može prihvatiti da bude stavljen u isti rang s predsednikom Kosova. Sve su mi tri strane jasne, ali to, nažalost, nije dobro za građane Srbije jer se nepotrebno zahlađuju odnosi s najbližim susedom i zemljom s kojom smo, uz teške napore, i veliko zalaganje LSV-a, uspeli da pomaknemo odnose nabolje posle rata devedesetih. Taj problem se mora rešavati i on se ne može gurati pod tepih. Da znam rešenje, ja bih ga sada rekao. Ali, mislim da se ono može naći samo u okviru dijaloga kojeg za sada nema, a na tome mogu profitirati samo ekstremisti.

(Dnevnik)