Nije samo smrt Alekseja Navaljnog indikator da je predsednik Rusije Vladimir Putin spreman na sve, kažu sagovornici Danasa, nakon iznenadne smrti ruskog opozicionara i gotovo jednoglasnih optužbi da je šef Rusije kriv za njegovu smrt.

Navaljni je samo jedan od kritičara režima Vladimira Putina koji je nedavno pronađen mrtav u ruskom zatvoru gde je služio 19-godišnju kaznu.

– (Aleksandar) Litvinjenko, (Ana) Politkovskaja, (Boris) Njemcov i sad Navaljni. Da ne zaboravimo dva pokušaja trovanja (Vladimira) Kara-Murze. Imamo i slučaj (Dimitrij) Rogozin. Veoma često čitamo kako osobe bliske ruskim vlastima iznenada umiru pod nerazjašnjenim okolnostima, podseća Nemanja Milošević, lider političke organizacije Glas – The Voice.

On kaže da je parola lidera SSSR Josifa Staljina bila „nemaš čoveka, nemaš problem“, te da u tom smislu možemo da vidimo kontinuitet u načinu postupanja.

– Možda bi pravo pitanje bilo da li postoji nešto na šta Putin nije spreman? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, ne smemo posmatrati Putina i njegovu Rusiju izolovano i u svetlu sadašnjih događaja. Moramo uzeti u obzir jedan širi istorijski kontekst i sagledati Rusiju kao istočnjačku despotiju, kako je to definisao Karl Vitfogel, kao sistem političkog ropstva u smislu kako je Makijaveli definisao Osmansku Tursku, kaže Milošević.

Putin je, dodaje naš sagovornik, kontinuitet sa Ivanom Groznim i Staljinom.

– Carizam, sovjetski staljinizam, putinizam. Kontinuitet despotske države u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu pa i o životima svih svojih podanika, kaže Milošević.

Kako dodaje, Staljin je odgovoran za smrt miliona svojih „podanika“.

– Putin nema tu moć da uspostavi teror tih razmera ali pokušava da ponovo izgradi rusku (sovjetsku) imperiju. Bžežinski je pre četvrt veka konstatovao da Rusija može postati imperija samo ukoliko je Ukrajina u njenom sastavu. I to je jedini razlog Putinovog napada na Ukrajinu. Ako ne bude zaustavljen u Ukrajini, smrt Navaljnog biće samo jedna smrt među smrtima hiljada i desetina hiljada političkih „protivnika“, tvrdi Milošević.

Aleksandar Olenik, advokat, za naš list ističe da je Putin više od 100.000 svojih vojnika „gurnu u smrt u bespotrebnoj agresiji na Ukrajinu“.

– Iz toga se vidi mnogo više da je on spreman na sve. Da li će i koliko uraditi zavisi od toga koliko će mu Zapad dozvoliti, kaže Olenik.

On objašnjava da ako Putin oseti slabost ili prostor da nastavi svoju agresiju i da nastavi sa politikom rata kao metodom političkog postupanja, on će to i uraditi.

– To znači da ako oseti slabost NATO ili Zapada, prva na udaru bi mogla da bude Poljska, Baltičke republike i cela Evropa, kaže Olenik.

On primećuje da sve do sada veoma podseća na 1939. godinu i uzmicanje Engleske i Zapada prema Hitleru, dopuštanje oko podele Poljske i Austrije.

– Mislim da je tada naučena lekcija i da se neće ponoviti na taj način. Kako god da se završi agresija u Ukrajini, bez jasnog pobednika Zapada i Ukrajine, odnosno, sa nekom vrstom pobede Putina ta će se politika nastaviti, kaže Olenik.

Olenik ukazuje i da je politika Putina ka građanima Rusije jednako beskrupoluzna.

– Jednako smrtnosna i jednako ih šalje u zatvor kao što se obračunava sa Ukrajincima na okupiranim teritorijama, zaključuje Olenik.

Biserko: Vest o smrti Navaljnog izazvala oštre reakcije zapadnih lidera

Do smrti Navaljnog došlo je u nezgodno vreme za Putina zbog izbora zakazanih za 17. mart, kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, mada ističe da su izbori više formalnost, te da bi trebalo Putinu da osiguraju peti mandat na vlasti.

-Sve okolnosti vezane za smrt Navaljnog ukazuju na to da je njegova smrt izazov za Putina koji sve čini da ne bude povod za građanske proteste uoči izbora, kaže Biserko.

Majci Navaljnog je, nastavlja Biserko, tek posle pet dana bilo dozvoljeno da vidi telo svoga sina.

– Ona bi morala da ispuni brojne uslove pre nego što bi joj (ako uopšte) bilo dozvoljeno da preuzme njegovo telo radi sahrane. Među tim uslovima je i to da sahrana bude „u krugu porodice“, i na tajnoj lokaciji, kako bi se sprečilo okupljanje masa, kaže Biserko.

Sve to ukazuje, nastavlja Danasova sagovornica, na to da Putin preduzima sve mere kako bi sprečio bilo kakvo javno okupljanje i proteste uoči izbora.

– Međutim, vest o smrti Navaljnog je izazvala oštru reakciju zapadnih lidera, uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena, koji je između ostalog rekao da „ono što se desilo Navaljnom predstavlja još jedan dokaz brutalnosti Putina“. Rusija nije ostala dužna u odgovoru i optužila je SAD za „histeriju“ povodom smrti Navaljnog, ističe Biserko.

Međutim, objašnjava naša sagovornica, SAD se nisu zaustavile samo na rečima osude, kako kaže, već su uvele i novi paket sankcija protiv Rusije zbog smrti lidera opozicije Alekseja Navaljnog i dvogodišnjeg rata u Ukrajini.

(Danas/foto: Beta)