Jelisejski ugovor smatra se prekretnicom u odnosima dveju zemalja. Njime je dogovoreno pomirenje koje je znatno doprinelo tome da su Nemačka i Francuska od neprijatelja postali važni partneri u Evropi, koji se konsultuju o svim bitnim pitanjima spoljne, bezbednosne i kulturne politike i sprovode bilateralne mere.
Pomirenje je bilo važno i zato što je pokazalo da Evropa može da živi u miru, kaže Žerar Fusije, izdavač „Dokumente“, časopisa za nemačko-francuski dijalog. Početkom 60-ih godina prošlog veka bilo je onih koji su govorili o „smrtnim neprijateljima“ s druge strane granice. „Bilo je nužno da bar dva najveća naroda u Evropi budu u stanju ne govore više o neprijateljstvu, nego o prijateljstvu i saradnji“, kaže Fusije.
Pomirenje kao model za druge
Razvoj nemačko-francuskih odnosa za druge predstavalja model za ugledanje. Druge evropske države, pre svega one koje su u istoriji ratovale, uvek ističu to pomirenje kao model. Tom temom bavi se i knjiga „Nemačko-francuski odnosi kao model mirovnog poretka?“ koju je izdao Štefan Zajdendorf iz Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu. U knjizi se opisuju činjenice koje se mogu preneti i na druge sukobe i bilateralne odnose.
Kao jedan od tih elemenata Zajdendorf navodi redovne političke konsultacije na svim nivoima koje su dogovorene Jelisejskim ugovorom. On objašnjava da su ti sastanci obavezni, pa je to posebno važno u kriznim situacijama, kada bi političari najradije da izbegnu jedni druge, ali ne smeju da krše ugovor.
Na mladima svet ostaje
Osim tih političkih konsultacija, Zajdendorf kao važnu ističe i saradnju na nivou civilnog društva. Za njega vizionarsko značenje ima to što su tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol i nemački kancelar Konrad Adenauer  shvatili važnost mladih u ponovnom uspostavljanju poverenja. U Jelisejskom ugovoru dogovoreno je osnivanje „Nemačko-francuske organizacije DFJW“. Ona od 1963. godine do danas svake godine omogućava susrete hiljada mladih Nemaca i Francuza. Od svog osnivanja ta organizacija je, u okviru 300.000 organizovanih programa, posredovala u razmeni osam miliona mladih.
U procesu učvršćivanja nemačko-francuskog prijateljstva bilo je potrebno savladati brojne prepreke i ukloniti predrasude. Žerar Fusije zato ukazuje da je reč o „besprimernom iskustvu“, i kaže da se druge zemlje mogu ugledati na to prijateljstvo baš zato što je njegovo nastajanje bilo propraćeno brojnim poteškoćama. „Drugi regioni bi mogli reći da je možda napokon došlo vreme za razmišljanje, kako bi na primer Izraelci i Palestinci, mogli da ostvare iste takve napretke“, smatra Žerar Fusije.
(Ralf Bozen/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)