Nemački javni servis: Cilj Rusije je da balkanske zemlje ostanu što nestabilnije, Vučić joj u tome pomaže

Sveobuhvatni cilj Rusije je da balkanske zemlje ostanu što nestabilnije, kaže Tomas Brej, dugogodišnji regionalni menadžer kancelarija novinske agencije DPA u jugoistočnoj Evropi.

„Rusija želi da drži političku situaciju na Balkanu u neizvesnosti, kako bi se mogli pokrenuti nemiri i krize u bilo kom trenutku“, prenosi portal Tagesschau nemačkog javnog servisa.

„Pristupanje Crne Gore NATO-u i integracija nekih balkanskih zemalja kao što je Hrvatska u evroatlantske strukture bili su, sa stanovišta Rusije, ozbiljni porazi za taj cilj“.

Međutim, sve dok veliki deo medija širi ruski narativ, nezamislivo je da se i srpsko stanovništvo približi EU, kaže Brej. „Političari EU redovno paradiraju u javnosti. Sve dok se ništa ne uradi u vezi sa ovom medijskom moći, ona je beznadežna.“

Brej zato poziva na jasnije reči EU prema Srbiji.

„Ukrajina napala Rusiju!“ bio je jednoglasan naslov nekoliko srpskih tabloida nekoliko dana pre ruskog rata agresije u Ukrajini, podseća portal.

Rečenica: „SAD uvlače svet u haos“ i činjenica da se navodni napadi ukrajinskih vojnika verovatno nikada nisu dogodili i da ih je navodno iscenirala Rusija kako bi opravdala kasniju invaziju ne pominje se u izveštajima. A ovo očigledno nije slučajnost, piše portal.

Izveštavanje mnogih srpskih medija o ruskoj agresiji je veoma jednostrano i odgovara narativu Kremlja.

U jednom trenutku je rečeno da je Rusija učinila sve što je mogla za mir u Ukrajini. Drugi put, ruski napad je predstavljen kao odgovor na pretnju koju predstavlja NATO.

A tu je i priča o navodnoj denacifikaciji Ukrajine. Ali zašto je to tako?

„Uticaj ruskih medija u Srbiji je ogroman“, kaže Brej. „Narativ koji širi Kremlj je apsolutno i široko prihvatljiv u Srbiji.“

Ruski državni medij Sputnjik već godinama ima svoj ogranak pod nazivom Sputnjik Srbija u Beogradu, a od novembra i Raša tudej, koji je blokiran u EU, emituje se i na srpskom – pod imenom RT Balkan.

Cilj je do 2024. godine da RT Balkan postavi sopstveni televizijski kanal.

„Ruski mediji u Srbiji zapravo ne moraju da šire ruski narativ, kaže za portal Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan. „Neki srpski mediji povezani sa državom idu mnogo dalje u svom izveštavanju od ruskih.“

Važan razlog zašto je to tako je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je pretvorio zemlju u autokratiju, sličnu Vladimiru Putinu u Rusiji ili Viktoru Orbanu u Mađarskoj, smatra ona.

Stoga i Vučić igra centralnu ulogu u orijentaciji medijskog pejzaža Srbije. S obzirom da Vučić utvrđuje politiku zemlje, novinari u toj zemlji „ne mogu da računaju ni na bezbednost ni na zaštitu od strane države“, piše nevladina organizacija Reporteri bez granica. „Medijsko tržište je visoko koncentrisano, a država, kao najveći finansijer i oglašivač, vrši znatan uticaj na izveštavanje“, dodaje se.

„Vučić je majstor propagande“, kaže Antoaneta Nikolova, direktorka Balkanske inicijative za slobodne medije. „On je doveo medije pod svoju kontrolu.“ Kao bivši ministar informisanja spskog predsednika i ratnog zločinca Slobodana Miloševića, Vučić je pametno iskoristio proruski narativ za sopstvene interese i dodatno rasplamsao raspoloženje u zemlji.

„To je začarani krug“, kaže Brej. „Na Srbe od ranog doba utiče narativ da su Rusi njihova braća, njihova pravoslavna braća, koji su im istorijski uvek bili najbliži.“

Ovaj narativ podržavaju crkva, škola, ali i mediji. „Pored toga, ruski pogled na svet je apsolutno u skladu sa Vučićevim, tako da se i ruski uticaj politički promoviše.“

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji i bila je prva strana država koja je proizvela rusku vakcinu protiv korone Sputnjik V. Rusija zauzvrat podržava Srbiju u sukobu na Kosovu i snabdeva gasom po povoljnim uslovima, podseća se.

Međutim, iako se Rusija često doživljava kao najbliži i najvažniji partner Srbije, njene ekonomske veze sa EU su mnogo jače. Prema podacima dve trećine ukupnog srpskog izvoza odlazi u EU, samo 3,9 posto u Rusiju.

Više od jednog od sedam Srba radi za kompaniju koja se bavi trgovinom sa EU. Pored toga, Srbija je i od početka pregovora o pristupanju EU imala finansijsku korist od EU, dobivši samo od 2014. do 2020. 1,5 milijardi evra.

Ako pogledate celu stvar ekonomski, obim investicija Rusije u Srbiji je mnogo manji nego u EU, kaže za portal Kirsten Šenefeld, šefica kancelarije Fridrih-Ebert-Stiftung (FES) u Beogradu. „To znači da je ekonomska veza sa EU mnogo jača. A ako onda možete da govorite o drugim uticajima, Kina je posebno važna.“

To zna i Vučić. On se stoga namerno pozicionira javnost između Rusije i EU, kaže Šonefeld, kako bi pravdu podelio na obe pozicije.

Međutim, i u drugim balkanskim zemljama ruski državni mediji pokušavaju da iznesu svoj narativ stanovništvu. To je posebno uspešno u zemljama u kojima žive mnogi Srbi, kaže Tomanić- kao što je u entitetu Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.

Predsednik Milorad Dodik tamo već dugo preti secesijom entiteta RS, a Srbija i Rusija to podržavaju.

Na nacionalističkoj i neustavnoj paradi u Istočnom Sarajevu pre nekoliko dana takođe je protrčala podgrupa nacionalističke motociklističke bande „Noćni vukovi“, bliska ruskom predsedniku. Putin je takođe dobio najviše orden za svoju „patriotsku brigu i ljubav prema Republici Srpskoj“.

(Danas, foto: Beta)