Izgled, kao i ime, pol, starost, veroispovest i poreklo, više ne bi trebalo da igraju nikakvu ulogu u prijavama za posao, barem to zahteva savezni Ured za borbu protiv diskriminacije. Šefovi personalnog odeljenja dobijaće ubuduće samo informacije o kvalifikacijama i motivaciji onih koji se prijavljuju za posao, kako bi subjektivni kriterijumi bili svedeni na minimum pri izboru podesnog kandidata.
Grad Cele u Donjoj Saksoniji je u gradskoj upravi već popunio 23 radna mesta putem anonimnih prijava. Jokel Birkholc, šef personalnog odeljenja grada za DW kaže: „Naš gradonačelnik je 2009. imao ideju da se u Celeu uvede anoniman proces prijave za posao. Najpre sam bio skeptičan, ali probni projekat me je ubedio.“
Strano ime – prepreka
U probnom projektu su pored tog grada, 2010. učestvovala još dva javna poslodavca. Deo projekta bila su i preduzeća Dojče post DHL, MYDAYS, Telekom, Loreal i Prokter i Gembl. Četiri koncerna nisu bila ubeđena u projekat i nakon probne faze su odustala od dalje primene. Denis Denert iz Telekoma kaže da u fazi testiranja više nije bilo uspešnih prijava migranata, samohranih majki ili starijih.
Novi proces bi trebalo da ponudi migrantima i starijim kandidatima jednake šanse – kao i mladim ženama koje često moraju da strahuju od uskraćivanja poziva na razgovor zbog moguće želje za potomstvom. Opunomućenica saveznog Ureda za borbu protiv diskriminacije, Kristine Liders, kaže: „Pozitivno ocenjujem projekat, jer je pokazao da žene i ljudi stranog porekla imaju bolje šanse nego u standardnom procesu prijave za posao.“
Rasprostranjenost u inostranstvu
U Nemačkoj su anonimne prijave za posao još uvek retkost. Nasuprot Nemačkoj, u zemljama engleskog govornog područja one su odavno standard. U SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji, prijave su bez ličnih podataka i fotografija. Nekoliko evropskih zemalja poput Švedske, Francuske, Belgije i Švajcarske već imaju iskustva. U Belgiji je od 2005. i zakonom utvrđeno da se odustane od navođenja ličnih podataka u prijavama za posao u javnom sektoru.
Predrasude se ne mogu izbeći?
Kritičari ipak smatraju da su i u anonimnim prijavama sakriveni lični podaci. Tako se na primer navođenjem podatka o poznavanju jezika, može isključiti da je reč o kandidatu stranog porekla, kaže Jirgen Hese iz Kancelarije za poslovne strategije.
„Često se kandidati najpre telefonski intervjuišu. Tu se može dobiti gomila informacija o osobi, iako je ne vidite. A u poslednjem koraku, na razgovoru, ta osoba ionako sedi preko puta vas. Predrasude prilikom zapošljavanja jedne osobe se ne mogu izbeći.“
Grad Cele je nastavio da primenjuje anonimno prijavljivanje za posao, i posle isteka probne faze, krajem 2011. Kristine Liders je uverena u uspeh tog procesa – više nemačkih saveznih država i gradova pošlo je primerom Celea i sada žele da uvedu anonimno prijavljivanje za posao.
STUPS: Bestijarijum