Veliki broj međunarodnih dokumenata precizno određuje ulogu medija i informisanja u izbornoj kampanji, a postoji i mnoštvo priručnika koji temeljno i sistematski pokazuju šta jeste to, tako željeno, profesionalno, objektivno i nepristrasno „predizborno novinarstvo“ i kako ga je moguće osvojiti. Slobodni izbori nisu mogući ako građani ne glasaju na temelju valjane informisanosti; izbori u tom slučaju ne predstavljaju izraz političke volje građana, već njenu do neprepoznatljivosti iskrivljenu sliku.

Čini se da mediji i novinari u Srbiji ili ne poznaju ili ignorišu ove dokumente i priručnike, kao što uostalom baš nešto nisuzainteresovani ni za ono što piše u Kodeksu novinara Srbije. Sa druge strane, kada bi se nekim čudom desio obrt, pa baš u ovom periodu izborne kampanje naši mediji i novinari svoj rad zasnovali na temeljnim dokumentima Ujedinjenih nacija i njihovim priručnicima o ljudskim pravima i izborima, Evropskoj konvenciji za ljudska prava, preporukama organizacija poput Article 19, iskustvima medija kao što je BBC (čije se interne smernice za praćenje izbora veoma često citiraju), kao i Kodeksu novinara Srbije – teško da bi rezultat mogao da bude zadovoljavajuć. Iz veoma prostog razloga: izborna kampanja u Srbiji traje četiri godine. Javnost je u toj meri kontaminirana da bi bilo nemoguće u kratkom vremenu izborne kampanje – to promeniti.

No, o tome ne treba ni razmišljati jer, već sada, postojeće analize medijskog izveštavanja u ovim predizbornim danima govore o sveprisutnoj neprofesionalnosti i pristrasnosti u izveštavanju. Osim toga, teme koje se nameću u javnosti, po rečima stručnjaka, nemaju mnogo veze sa interesima građana već uglavnom sa starim i novim mitovima. Čak i da postoji, kvantitativna i kvalitativna jednakost u predstavljanju stranaka ne garantuje da će građani biti dobro informisani ako se izgube iz vida programi stranaka, i ako mediji i novinari u tom procesu nemaju proaktivnu ulogu, koja podrazumeva i hronično nedostajući istraživački pristup. Na žalost, internet mediji ne nude pravu alternativu, oni ili nisu dovoljno uticajni ili su samo replike tradicionalnih medija.

Politička borba u Srbiji se skoro u potpunosti vodi u medijima, i to traje neprestano. Šminka je bitnija od sadržine, a spin doktori se nalaze u vrhovima stranaka. Politička instrumentalizacija medija je postala opšte mesto, a izveštaj koji je prošle godine pripremio Savet za borbu protiv korupcije jasno je ukazao na mehanizme kako ona funkcioniše i ponudio dokaze za to. Mi iz ovog izveštaja možemo iščitati da su mnogi mediji u Srbiji u lancu korupcije i da zaključimo da sa takvim medijima slobodni izbori nisu mogući.

Tekuća kampanja će možda biti drugačija od ranijih. Možda će se zasnivati na naporu tzv. političke klase da se pomoću medija izbori za vlastitu legitimnost i da taj interes bude dominantniji od obračuna sa političkim protivnicima. Odnosno, možda će uložiti trud da građane zainteresuju za izbore i političke opcije, s obzirom na činjenicu da je veliki broj njih zgađen politikom i da će ili ignorisati izbore ili pak kao odgovor ponuditi, u javnosti već obrađivan, „beli listić“. No, to je samo pretpostavka, koja se može pretvoriti i u svoju suprotnost, ako tako odluče spin doktori: možda će kampanja biti takva da se računa na „sigurne glasove“ i na manju izlaznost. Jedno je ipak sigurno: mediji će se ponašati u skladu sa željama politike. A sigurno je i to da programi stranaka neće, bez veće muke, biti tema kampanje, kao što je sigurno da će se važne političke, ekonomske i druge teme, ukoliko uopšte budu otvorene, koristiti uglavnom ili isključivo za političku demagogiju.

Možda bi u ovu mračnu sliku naše politike i medija poneku svetliju boju moglo da unese civilno društvo. Kao prvo, organizacije civilnog društva trebalo bi da prate i analiziraju celokupan tok kampanje, uključujući i izveštavanje medija, da ukazuju na propuste, onemogućavaju manipulacije i predlažu rešenja. I, takođe, da kroz svoj rad usmeravaju kampanju ka važnim temama o kojima se uglavnom ćuti, odnosno da pokušaju da je izmeste iz mitskog miljea postavljajući prava, suštinska pitanja. I kasnije, da revnosno prate šta se iz programa i od predizbornih obećanja realizuje, a šta je samo „lepo zvučalo“.

Naravno, ovo predstavlja samo „izvlačenje fleka“. Otklanjanje instrumentalizacije medija i njihova profesionalizacija zahteva mnogo prethodnih koraka: reformu medijskog zakonodavstva, uklanjanje monopola, konstantnu edukaciju novinara i mnogo toga još. A na početku svega – ono što se stalno namerno zaboravlja – ozbiljnu promenu vrednosnih koordinata celog društva, makar simboličku lustraciju, to jest raskid sa nedemokratskom tradicijom.

(Autor je predsednik IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Tekst je preuzet sa sajta www.mediamonitor.rs)