Odličan akademski i muzički kurikulum koledža Oberlin u američkoj državi Ohajo privukao je srednjoškolku Ninu Huang, flautistkinju i pijanistkinju – koja mašta o studijama medicine ili prava.

Međutim, šesnaestogodišnja Nina precrtala je taj koledž sa spiska željenih obrazovnih ustanova pošto je država Ohajo u junu odlučila da skoro u potpunosti zabrani abortus. Nina je odlučila da interesovanje za koledžima proširi na države sa liberalnijim zakonima.

„Ne želim da idem u školu u državi u kojoj postoji zabrana abortusa“, rekla je Nina Huang agenciji Rojters.

Odluka američkog Vrhovnog suda da poništi slučaj Rou protiv Vejda iz 1973. kojom je prekid trudnoće bio legalizovan na federalnom nivou u Sjedinjenim Državama – navela je studente da preispitaju planove u vezi sa visokom obrazovanjem. Za to vreme, prema navodima dvadeset studenata i savetnika na fakultetima širom zemlje, države nastoje što pre da usvoje zakone kojim će abortus biti zabranjen ili bi kriterijumi za sprovođenje tog medicinskog zahvata bili znatno pooštreni.

Uprkos tome što pojedini akademci već duže vreme oklevaju da se školuju u mestima u kojima prevladavaju drugačija životna i politička opredeljenja od njihovih – nedavni potezi konzervativnih država u vezi sa abortusom i pravima seksualnih manjina produbili su polarizaciju u zemlji.

Studenti strahuju da neće biti u mogućnosti da prekinu trudnoću – ukoliko za time bude potrebe i suočavaju se sa mogućom diskriminacijom zbog rodnih razlika. Takođe, brinu ih i moguće rasne predrasude ili potencijalno političko izopštavanje, piše Rojters.

„Učenica sam srednje škole i još otkrivam ko sam. Ne želim da se preselim negde gde ne mogu biti svoja zbog zakona koji su na snazi”, rekla je Rojtersu sedamnaestogodišnja Samira Murad koja će uskoro biti učenica završne godine srednje škole Stajvesent u Njujorku.

Inače, nakon poništavanja zakona Rou protiv Vejda savetnici za upisivanje koledža ukazali su da je pitanje abortusa postala centralna tema brojnih razgovora – dok su pojedini studenti čak odustali od fakulteta o kojima su maštali.

„Pojedini akademci su istakli da se neće prijavljivati na fakultete i univerzitete u državama koje bi mogle narušiti ograničiti njihova reproduktivna prava“, izjavio je je Danijel Santos, izvršni direktor kompanije Pripori koja pruža savete u vezi sa Florida koledžom.

Kristen Vilmot, savetnica iz države Masačusets kaže da su joj studenti sa kojima je razgovarala preneli da odustaju od nekih od najboljih škola u Teksasu, na Floridi i Tennesiju zbog restriktivnih zakona o pobačaju.

Aleksis Prisko, učenica završne godine tehničke škole u Merilendu, planira je da se prijavi za studije na Univerzitetu Vašington u gradu Sent Luisu u Mizuriju.

Sada, međutim, gaji dozu opreza pošto je ta država usvojila zakon koji zabranjuje abortus.

„Majka me je upozorila da je potrebno da budem obazriva prilikom prijava na studije u državama koje će menjati zakonodavstvo”, misleći na zabrane osmišljenje da stupe na snagu posle poništavanja Rou protiv Vejda.

Univerzitet Vašington u Mizuriju, kom se agencija Rojters obratila, odbio je priliku da komentariše. Dostavio je, međutim, objavu od 24. juna u kojoj je ukazano na strahovanje i frustraciju pojedinih članova te visokoškolske ustanove nakon presude Vrhovnog suda.

Istovremeno, Obrelin koledž nije uputio nikakav odgovor Rojtersu.

Nekoliko studenata podelilo je sličnu zabrinutost zbog pohađanja koledža u Severnoj Karolini nakon što je država 2016. godine usvojila zakon kojim su bili određeni toaleti za transrodne osobe, izjavio je Džejson Vajngarden savetnik iz njujorške kompanije Ajvi kouč.

Ukazao je i da su brojni ipak odabrali da pohađaju univerzitete Djuk i Severna Karolina u Čepel hilu.

Statistike o upisu na sistem univerziteta Severne Karoline pokazuju da se, između 2016. i 2017. broj kandidata povećao za 14 odsto – uprkos nelagodnosti pojedinačnih studenata.

Vajngarden ukazuje abortus tema koja brine većinu akademaca, ali ne i ono što bi ih odvratiti školovanja u jednom od najcenjenijih sistema u zemlji.

Šarin Abedin, portparolka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Teksasu, kaže da nije zabeležen manji broj studentskih prijava koji bi se mogao povezati sa državnom zabranom abortusa septembra 2021.

Međutim, to ne zvuči utešno Sabrini Taler učenici iz Merilenda. Uznemirava je mogućnost da se školuje u državi koja zabranjuje prekid trudnoće.

Šesnaestogodišnja Taler prisetila se pitanja koje je postavila tokom debate u srednoj školi – pošto je obelodanjeno da je Vrhovni sud poništio ukinuo abortus kao ustavno pravo u Americi.

„Šta ako odem na koledž u državi u kojoj je abortus zabranjen i budem silovana, a onda nemam mogućnost da prekinem trudnoću?”, ostalo je neodgovorena nedoumica šesnaestogodišnje srednjoškolke na pragu donošenja odluka koje bi joj mogle odrediti čitav život.

(Glas Amerike, foto: Beta/AP)