Otvaranje pitanja regionalizacije u Srbiji do sad nije uspelo da dobije formalni okvir, već se sve završavalo potezanjem “argumenata” o narušavanju državnog jedinstva. Međutim, predsednik Srbije Boris Tadić je, otvarajući nedavno ovu temu uz najavu ustavnih promena, ukazao na to da su regionalizacija i ravnomeran regionalni razvoj preduslov budućeg razvitka Srbije, mada i sam delimično prihvata pomenutu „argumentaciju”.
Jer, po njegovim rečima, regionalizacija ne ugrožava jedinstvo Srbije “ako se tačno definišu nadležnosti regija”. Uz to, predsednik priznaje i da je polemiku o novom statutu Vojvodine iskoristio da otvori pitanje decentralizacije, uz napomenu da država ne može biti asimetrična i dozvoliti da samo jedan region ima posebne nadležnosti.
Direktor konsultantske firme BID Aleksandar Denda, inače nekadašnji funkcioner u Vladi Ante Markovića i jedan od potpisnika otvorenog pisma nekoliko beogradskih intelektualaca u kojem se vlastima sugeriše usvajanje vojvođanskog statuta, ocenjuje da je važeći pristup pitanju regionalizacije potpuno pogrešan. On, naime, objašnjava da taj pristup podrazumeva plansko formiranje regiona s vrha vlasti, umesto, kako je naveo, da se regioni formiraju odole – udruživanjem lokalnih samouprava. Denda je pri tome odbacio i teze da bi regionalizacija narušila jedinstvo države.
– To aposlutno nije moguće. Koji bi bio interes neke regije da izađe iz Srbije ukoliko joj je Srbija omogućila uslove da se slobodno razvija? – ocenio je sagovornik „Dnevnika”.
Denda je, međutim, ukazao na to da Srbija, zapravo, ima drugi problem, odnosno da nema viziju modernog razvoja, zbog čega hiljade mladih ljudi napuštaju zemlju a da se niko zbog toga preterano ne zabrinjava.
– Aktuelna kriza najbolje otkriva sve slabosti centralizovanog upravljanja, jer se pre svega upravlja resursima. A nezamislivo je da neko iz Beograda bolje razume i vidi kako treba upravljati određenim resursima od ljudi koji žive u sredinama u kojima ti resursi postoje – kaže Denda.
On navodi da su resursi regionalno raspoređeni na različite načine, navodeći tako primer opštine Inđija koja ima prednost što se nalazi uz autoput, za razliku od opštine Negotin, koja nema tu prednost, te ocenjuje da za jednu i za drugu opštinu ne mogu važiti isti razvojni potencijali.
– Zato treba iskoristiti ustavnu mogućnost da opštine, koje prepoznaju regionalne resurse i potrebu da se udruže da bi ih efikasnije koristile, krenu u proces formiranja regiona. Ne može se statistički izmeriti ništa što bi omogućilo da se nešto planski definiše kao region. Zato se opštinama moraju vratiti ingerencije, a pre svega imovina – istakao je naš sagovornik.
Takođe, kako kaže, teško je bilo gde u svetu naći primer ravnomernog razvoja svih regija u nekoj zemlji – čemu, inače, teži predloženi zakon o regionalnom razvoju – već da, naprotiv, postoje velike razlike i u brojnim evropskim zemljama. Stoga se nerazvijeni regioni i pomažu određenim olakšicama kod investiranja ili subvencijama.
Denda je, inače, skeptičan u pogledu očekivanja da bi statistički regioni, planirani zakonskim projektom (vojvođanski, kosovski, beogradski, istočni, zapadni, južni i centralni region), u skorijoj budućnosti mogli prerasti u administrativne, jer smatra da je koncept pogrešno postavljen.
– Ne verujem u sposobnost da se odozgo stvari bolje rešavaju nego što bi se rešavale na nižem nivou, gde postoje konkretni interesi i potreba za udruživanjem oko raznih pitanja, kao što su izgradnja deponija, infrastrukture, gasovoda… Ne mogu se ti problemi rešavati onako kako je to neko iz Beograda zacrtao na karti – zaključio je Aleksandar Denda.
(Dnevnik)