NATO i Rusija su se danas složili da pokušaju da održe još sastanaka, uprkos tenzijama oko nagomilavanja ruske vojske u blizini Ukrajine, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Nakon što je predsedavao sastankom Saveta NATO-Rusija u Briselu, Stoltenberg je rekao da su obe strane „izrazile potrebu za dijalogom i istraživanjem termina budućih sastanaka“.

Stoltenberg je međutim dodao da bilo kakvi razgovori o Ukrajini neće biti laki.

„Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije po ovom pitanju“, rekao je Stoltenberg novinarima.

On je ponovio da Ukrajina ima pravo da sama odlučuje o svojim budućim bezbednosnim aranžmanima i dodao da će vrata NATO-a za nove članice i dalje biti otvorena.

„Niko drugi nema šta da kaže (po tom pitanju), a Rusija naravno nema pravo veta“, kazao je.

Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman ponovo je danas potvrdila da svaka evropska zemlja treba da ima pravo da se pridruži NATO-u ako želi, uprkos insistiranju Rusije da alijansa prestane da poziva nove članice, posebno Ukrajinu.

„Ponovo sam potvrdila fundamentalne principe međunarodnog sistema i evropske bezbednosti: svaka zemlja ima suvereno pravo da izabere sopstveni put“, napisala je Šerman na Tviteru na početku sastanka Saveta NATO-Rusija.

Zvaničnici dve strane sastali su se u pokušaju da premoste naizgled nepomirljive razlike u pogledu budućnosti Ukrajine.

Današnji sastanak Saveta NATO-Rusija prvi je posle više od dve godine. Taj forum je osnovan pre dve decenije, ali su sastanci održavani sporadično od 2014. godine pošto je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim.

Stoltenberg i zamenici ruskih ministara spoljnih poslova i odbrane, Aleksandar Gruško i Aleksandar Fomin, imali su ozbiljan izraz lica uoči sastanka, a javnog rukovanja nije bilo.

U središtu odnosa Rusije i NATO-a trenutno su predlozi ruskog predsednika Vladimira Putina o sklapanju bezbednosnih sporazuma. Kremlj je nedavno objavio nacrte dva dokumenta, bezbednosnog ugovora Rusije i SAD i bezbednosnog sporazuma Moskve i NATO-a, u vreme sve većih tenzija zbog nagomilavanja ruskih vojnika u blizini Ukrajine.

Rusija, koja negira da planira napad na susednu Ukrajinu, zatražila je garancije da se NATO neće širiti na tu zemlju i druge bivše sovjetske republike, da neće raspoređivati oružje na tim teritorijama i da će prestati da izvodi vojne vežbe u blizini ruske granice. Na te zahteve koje je iznela u nacrtima dokumenata Rusija očekuje odgovor SAD i NATO-a do kraja januara.

Moskva bi zauzvrat poštovala međunarodne obaveze koje je preuzela u vezi sa ograničavanjem vojnih vežbi i obustavom provokativnih letova i drugih oblika neprijateljstava niskog intenziteta.

Problem je, međutim, što bi prihvatanje takvog sporazuma značilo da NATO treba da odbaci ključni deo svog osnivačkog ugovora. Prema članu deset Vašingtonskog sporazuma iz 1949. godine, NATO može da pozove bilo koju evropsku zemlju koja može da doprinese bezbednosti u severnoatlantskom području i da ispuni obaveze koje proističu iz članstva u alijansi.

Odnosi Rusije i Zapada pali su na najniži nivo od kraja Hladnog rata pošto je Moskva 2014. pripojila Krim i počela da podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine.

(Beta-AP, ilustracija: Pixabay)