Gde danas borave neki novi klinci? Gde razmenjuju mišljenja, organizuju pozorišne i književne večeri? Gde sviraju lokalni bendovi i izlažu neafirmisani umetnici?
Jedan od retkih preostalih prostora koji potpuno odgovaraju ovom opisu jeste Dom b-612, čija je egzistencija nedavno dovedena u pitanje. Oni će nastaviti da budu to što jesu samo ako im pružimo ruku i podržimo njihov rad. Zašto? Zato što su decenijama unazad, temelje novosadske kulturne scene činili studentski i omladinski centri i udruženja. Počev od Tribine mladih, Studentskog kulturnog centra i alternativne „Žute kuće“, u kojoj su ponikli brojni muzičari, umetnici i književnici. To su mesta na kojima su se okupljali mladi, misleći pojedinci, koji su kasnije izrastali u intelektualnu elitu grada. Zato.
Čime se sve bave u Domu b-612 i kako možemo da im pomognemo, razgovarali smo sa Natašom Ivanežom, članicom udruženja.
Kada je Dom b-612 nastao i kako se razvijao?
–Dom je nastao 2015. godine, sa idejom da se napravi program koji u tom trenutku u gradu nije postojao, a za kojim je postojala potreba, i da se stvori adekvatan prostor za ekipu koja ga je stvarala i sve ostale. Osnovali smo Udruženje Dom b-612, da bi sve bilo legalno, i da bismo mogli da iznajmljujemo prostor. Prvi prostor u koji smo ušli nalazio se u Kineskoj četvrti. Bio je bez krova, bez struje i vode, i tu smo ostali par meseci da bismo onda prešli u jedan prostor kod Sinagoge, koji je mnogo manji ali udobniji i opremljeniji. Nakon godinu i po, dve smo prešli u Miletićevu ulicu i evo tu smo već dugo, zapravo – od aprila 2017. godine.
Šta su vam osnovni ciljevi?
–Nama je cilj da stvorimo prostor u kojem će se ljudi okupljati. Cilj je da dolaze, međusobno komuniciraju, dele ideje i zajednički kreiraju sadržaj koji će dalje ponuditi publici. Želimo da budemo otvoren i slobodan prostor, da svi mogu da nam se obrate, bez bilo kakve bojazni, i da ustupimo prostor, resurse, naše znanje i iskustvo kako bi im pomogli da urade i prikažu ono što žele. Svako može da nam se javi preko društvenih mreža ili mejla, da kaže čime se bavi i šta mu je potrebno, pa da se dalje dogovorimo oko logistike. Mislim da nam svima odgovara da se upoznamo i zajednički organizujemo, jer Novi Sad nije toliko veliki i potrebni smo jedni drugima.
Ko su članovi vašeg udruženja i ostali ljudi okupljeni oko Doma?
–Nas je šest-sedam stalno aktivnih članova, ali od nastanka do danas, u rad je bilo uključeno sigurno 30, 40 osoba. A i tu su uvek neki ljudi koji gravitiraju oko Doma, pomažu naš rad i volontiraju po potrebi. Mi smo, pre svega, studenti različitih fakulteta i aktivnosti smo podelili prema onome ko šta zna da radi. Na primer, dvoje, troje ljudi se bave zvukom i organizacijom tog dela događaja, nas nekoliko se bavimo administracijom a većina, zapravo, radi od početka do kraja organizaciju događaja – od dočekivanja ljudi, prodaje karata i rada na ulazu, za šankom i slično. Nekako sve postižemo, jeste malo naporno, jer svi učimo i imamo neke poslove sa strane, ali se snalazimo zahvaljujući ljudima koji su stalno tu da nam pomognu.
Kakve događaje ste do sada organizovali i koji su bili najposećeniji?
–Organizujemo pre svega svirke, jer za njih postoji najveća publika a i najviše nam se javljaju muzičari. Radimo i izložbe, promocije knjiga, pozorišne predstave, radionice, a imali smo i događaje humanitarnog karaktera. Što se tiče koncerata, ove godine, i pored kompletne situacije, smo uspeli da dovedemo velika imena domaće scene: Kandu Kodžu i Nebojšu, Eyesburn, Sajsi MC, Artan Lili i Atheist rap. Pored njih, svirali su i manje afirmisani izvođači, pretežno iz Novog Sada, kao što su Nađa Vračarić, bend UV i ostali. Prepoznatljivi smo i po nekim tematskim žurkama, pa je tako jedan od naših najposećenijih događaja „Guilty pleasure“. Nastao je slučajno i spontano, rekla bih, prosto iz naše želje da negde slušamo Britni Spirs (smeh), ali se to nekako pretvorilo u zabavno ludilo kojem prisustvuje više stotina ljudi. Jedva čekamo da ova situacija prođe pa da se opet okupimo tim povodom. Organizovali smo i nekoliko izvedbi Akademskog pozorišta „Promena“, humanitarne svirke kad god nam se ljudi obrate, a baš pre nekoliko smo bili domaćini akcije pravljenja kućica za napuštene kuce i mace, Udruženja humanitarni buvljak. U suštini, otvoreni smo za skoro svaku vrstu programa.
Krajem prethodne godine ste pokrenuli akciju prikupljanja sredstava kako bi Dom mogao da opstane. Kako građani mogu da pomognu?
–Mi smo se do sada finansirali preko donacija, nekog vida članarine i prodaje ulaznica. I to na nekom nivou funkcioniše, kada možemo da organizujemo događaje. Sada smo se našli u problemu jer smo od marta prošle godine, sa malom letnjom pauzom, imali potpuni prekid finansiranja, zato što nismo imali posetioce. Mi nismo hteli da se naša priča tako olako završi i samo ugasi bez dodatno uloženog truda i pokušaja da opstanemo. Model, koji nam se trenutno čini kao jedini moguć, jeste onlajn finansiranje preko Patreona i Paypal-a. S obzirom na to da nismo jedni koji pokušavaju na ovaj način da obezbede neophodna sredstva, pozivamo sve da doniraju, ne samo nama nego i ostalima na sceni kojima je to potrebno, jer smo svi zajedno u ozbiljnim problemima.
STUPS: Telohranitelji