Da osim pojedinih nevladinih organizacija i pojedinaca, ova država, pa tako ni subotička lokalna samouprava ne gledaju blagonaklono na rešavanje problema azilanata, potvrđuje i niz neljudskih izjava člana Gradskog veća zaduženog za socijalnu zaštitu Milimira Vujadinovića. Naime, dotični je na jednoj tribini u Subotici posvećenoj azilantima smeštenim u subotičkoj “Ciglani” rekao da u Subotici nije u planu otvaranje prihvatilišta za azilante jer bi, zbog blizine granice, tako nešto bilo samo “dodatni stimulans u postupcima koje ti ljudi čine”.
Vujadinović je inače udarna pesnica socijalne zaštite i više nego napredni kadar SNS-a, koji je, kako kaže, i sam “odrastao na ratištu i sve to prošao na svojim leđima”. Mediji su ranije pisali o njegovoj biografiji, koju je, prilikom stupanja na funkciju, priložio Skupštini grada, i gde je naveo da je obučen i za rukovanje vatrenim oružjem, a ima čak i vozačku dozvolu B i C kategorije. Neprocenjivo!
Ovaj gradski većnik naravno ne razume da azilanti nisu turističko nego humanitarno pitanje i da oni ne prolaze kroz Srbiju da bi je razgledali, nego zato što im je goli život, na primer u Avganistanu, ugrožen. Očito Milimiru nije jasno da azilanti nisu stigli čak do Subotice sa pokvarenom zamisli da kvare visokokotirani turistički imidž grada, da obilaze Palić, šetaju po korzou i gledaju secesijske ostatke na gradskim fasadama… Oni, jednostavno, žele da imaju pravo na život.

Vujadinović Milimir, međutim, smatra da osnivanjem azilantskog centra na Paliću zapravo pravimo samo dobar biznis taksistima, koji će prevoziti migrante. Zabrinut je većnik i kako će reagovati prijateljske mađarske vlasti i Evropska unija na ovako nešto. “Da li je dobro da se pravi bilo kakav azilantski centar na Paliću, gde hoćemo da razvijemo Palić? Da li je to dobro za Suboticu, za lokalnu samoupravu? Pa, izvinite, ako imate potencijalnog investitora koji možda želi da investira u Palić, a vi ga dovedete, i on obiđe azilantski centar, koji su argumeti da taj investira na Paliću? Prosto kao čoveku mi pada na pamet šta bi bilo… ali to nije toliko važno. Međutim, odluka je takva, jer da pravimo centar u blizini granice, to bi bio dodatan stimulans za njih da dolaze u Suboticu”, mudro je govorio Milimir V.
On je podsetio da je subotička lokalna samouprava iz budžeta velikodušno izdvojila posebna sredstva za transport tražiocima azila za vreme velikih hladnoća u prihvatne centre u unutrašnjost Srbije (što dalje, to bolje!).
“Uostalom, zar vam to ništa ne govori da Crveni krst ne pomaže, u Evropskoj uniji, Grčka diže zid da se zaštiti od migranata, a Bugarska bodljikavu žicu”, otkrio je ekskluzivna saznanja ovaj stručnjak za humanitarno pravo

Milimir Napredni Vujadinović, vrsni rukovatelj vatrenim oružjem, naveo je da je cilj lokalne samouprave da zaštiti živote tih ljudi, bez obzira na to što pitanje azila nije u nadležnosti lokalne samouprave, da bi potom, u izlivu srpskog patriotizma u mozak, rekao i to da: “Ja zaista na prvo mesto stavljam Srbiju i njene građane. Mislim, bez obzira na sve… Naravno, izuzimam tu onu ekstremnu krajnost kao što je ljudski život, ali odmah posle njih, moja država, moja Srbija! I ja sam ponosan što živim u Srbiji.”
I tako se jedan državljanin Srbije smatra većim čovekom od jednog bolesnog, unesrećenog i gladnog čoveka koji, bežeći od sigurne smrti, pokušava da preživi na subotičkoj napuštenoj Ciglani u nadi da će sutra možda uspeti da se domogne Evropske unije i nekog sigurnijeg života…
U Srbiji je prošle godine azil zatražilo 16.500 ljudi, a samo njih 388 je ušlo u proceduru za dobijanje azila. U Subotici, pri Domu „Kolevka“, otvoreno je prihvatilište za decu, kroz koje je za godinu dana prošlo tridesetak korisnika. Što se tiče odraslih, krajem prošle i početkom ove godine, tokom niskih temperatura, prevezeno je više desetina migranata iz Subotice u centre u Krnjači, Bogovađi i Banji Koviljači.
(Autonomija)