Za eventualno pridruživanje Evropskoj uniji bilo je najavljivano da će se o tome izjašnjavati građani na referendumu. Za najavljeno pridruživanje zajedničkoj budućnosti sa Kinom – izjasnili su se samo predsednici Kine i Srbije, bez eventualno. A kako će ta zajednička budućnost izgledati najbolje su najavili memorandumi koje su potpisivali – zvanični pružaoci propagandnih usluga.

Ne znam kakva ovlašćenja ima taj neki zamenik šefa za publicitet Komunističke partije Kine, ali, imajući u vidu stanje medijskih i ostalih sloboda tamo i ovde, deluje da će biti mrtva trka ko će koga više i bolje da savetuje. Štaviše, naš REM je poslednjih meseci gostovao po zemljama koje su gore rangirane čak i od nas (osim ako nije lagao da je nedostupan za sastanke jer je na službenom putu?), tako da ima sveža saznanja o gušenju medijskog pluralizma.

Da se razumemo, propaganda nije sama po sebi negativna. Vi možete propagirati i stvarne društvene vrednosti, kulturu na primer. Mesecima pred Olimpijske igre u Pekingu su gradom krstarili glasnogovornici i preko ručnih razglasa opominjali prolaznike da je zabranjeno pljuvati po ulicama i stanicama metroa. Kod nas bi takav metod bilo još lakše primeniti – jer nemamo metro.

Ili možete promovisati natalitetnu politiku, doduše jednog deteta, kao što je, pod pretnjom ozbiljnih kazni, Kina činila godinama. Valjda zato nova ministarka za brigu o porodici maltene jedina nije potpisala neki sporazum o saradnji. Ali je svejedno iskoristila priliku da pohvali Kinu. Ne zbog porodice koja je sada njen resor, nego zbog „očuvanja Kosova“, njenog predizbornog resora sa kojim nije prešla cenzus.

RTS je i pre potpisivanja ikakvog memoranduma pokazao da zna znanje možda ne bolje od kineskih kolega ali svakako bolje od svojih nekadašnjih kolega iz perioda socijalizma. Eh, da je već izgrađen nacionalni stadion ne bi prenos za izbor pesme Evrovizije bio prekinut samo da nam se prikaže sletanje kineskog aviona nego bi nam se emitovao i ceo slet, sa sve štafetom.

Kineske kolege bi mogle da nauče i nešto o manirizmu iako slove za naciju koja je vrlo posvećena lepim manirima. Predsednica skupštine je, u nedostatku tuđih pohvala, sama morala da istakne „prelep gest Vučića prema Nikoliću ali i prema kineskim prijateljima“. Po njoj, koja takođe bespravno živi u ranije i za drugu funkciju dodeljenoj državnoj vili, prisustvo Nikolića na aerodromu nije opravdano njegovom zvaničnom titulom (direktor kancelarije za saradnju sa Kinom i Rusijom) na osnovu koje je ostao da besplatno boravi u predsedničkoj rezidenciji – nego time što „Vučić se sam setio da ga pozove“. Pa ako ga se za izbor doživotnog predsednika sete, sete se.

Na zdravlje.

(Peščanik, Foto: MC)