Skip to main content

NADEŽDA MILENKOVIĆ: Kol’ko nas ima? Kol’ko ti treba

Stav 19. мар 2018.
2 min čitanja

Ako je verovati predsedniku države, a uz napomenu da to uvek činite na sopstvenu odgovornost, u Srbiji nas ”trenutno” ima 6.995.808 stanovnika. Ako mu je verovati i da svakog dana ”gubimo” 107 ljudi, u ponedeljak, kada najverovatnije ovo čitate, u Srbiji će nas biti 6.995.594 stanovnika. Ako pak u ponedeljak ovog teksta ne bude to će značiti da vas ima 6.995.593.

Kada bi država zaista u glavu precizno znala koliko ”trenutno” ima stanovnika to bi bila dobra vest. Malo zastrašujuća, ali dobra s obzirom na to da ne zna ni koliko ima zaposlenih, a kamoli gde su joj granice. No, možemo li verovati prezentovanim brojkama? Posebno kada predsednik države u istom obraćanju naciji (kako je nazvano njegovo uobičajeno pojavljivanje pred kamerama) za sebe kaže: ”izabran uz najveću podršku, rekao bih, u savremenoj srpskoj istoriji”? Naročito kad znamo da je Nikolić 2008. godine čak i izgubio u drugom krugu predsedničkih izbora sa više osvojenih glasova (2.197.155) nego što ih je 2017. osvojio sadašnji predsednik pobedivši u prvom krugu (2.012.788)?

A ako predsednik države daje netačne podatke za ono što se lako može proveriti – kako da mu verujemo za ono što je našoj proveri nedostupno? Pa iz godine u godinu sumnjičimo i biračke spiskove da nisu ažurirani, a sada odjednom predsednik zna maltene u decimalu stanovništvo i još u dan precizno odbrojava promene? Isti predsednik koji, kad nas preporučuje takozvanim stranim investitorima, priča kako imamo višak radne snage (raspoložive za malu nadoknadu) dok, kad nama prezentuje bruto i ostali rast – tvrdi da je nezaposlenost toliko smanjena da ćemo morati da uvozimo radnike, a plate nikad veće?

Pa ako je toliko sklon kreativnoj matematici, koliko nas stvarno ima? Kao prvo, koliko god da nas ima – malo nas je pa je vlast ponovo najavila kampanju nepristojnog naziva za povećanje prirodnog priraštaja i pozvala žene, koje je predsednik nedavno optuživao da, umesto da rade, one inkasiraju pare na decu, da sad ipak treba da rađaju za pare.

Kao drugo, koliko god da nas ima, biće nas taman koliko je vlastima potrebno da uspe onaj nagovešteni referendum za rešavanje ”najskuplje srpske reči”. A koliko je to – do toga će se doći jednostavnom, mada kreativnom matematikom. Pošto vlast sada, posle svih ovih silnih izbora, tačno zna koliko glasačkih listića može da namakne, ta cifra, kolika god da bude, biće određena za 50% plus jedan glas, a sve ostalo će se upodobiti tom broju.

(Peščanik)