Ova godina je kao pljunuta 2012. Samo što smo mi deceniju siromašniji i deceniju beznadežniji.

I da se ne zavaramo kao tadašnji predsednik Srbije, nisu njega smenili „beli listići“. Zaboga, radikali su i nepresvučeni pobeđivali na izborima, čak i predsedničkim, tako da je pitanje bilo samo kada će i formalno preuzeti vlast. Preuzeli su je čim su obećali da će ispuniti ono što Tadić nije smeo zbog njih.

Kako sada izgleda sporazum koji Srbija i Kosovo treba da potpišu – ne znamo. Znamo samo da je predstavnik Amerike za Balkan otvoreno rekao da će Zajednica srpskih opština biti formirana sa Kurtijem ili bez njega. Za predsednika Srbije nije bio tako eksplicitan (ogradio se da trenutno ne vidi alternativu koja bi umesto njega obavila taj posao) ali ako je i on poverovao u predsednikov spartanski način života (spava na podu, ne ide u wc, odbija šnicle) moguće je da mu je lakonski poručio: s njim ili na njemu. (Možda je zato predsednik Srbije ranije rekao da je bolje biti za stolom nego na stolu, a onda ipak nastavio da na važnim skupovima sedi u zapećku?)

Bilo kako bilo, situacija se ne usložnjava. Naprotiv. Direktiva je kratka i jasna: svi da kačite na društvene mreže vukove i poruku da ste bezrezervno (i bezrazumno) uz vođu čopora.

Sasvim očekivano oglasila se crkva i zavapila: ne radite to ako boga znate! Samo što pod „tim“ nije mislila na bogohulno pretvaranje svog stada u čopor a zbog još bogohulnijeg „odricanja od Kosova“. Mislila je na – jogu. Jer čime bi se crkva bavila u ovom odsudnom trenutku za živalj, nejač i ognjišta ako ne izjavom njoj neomiljenog episkopa da je joga dobra za telesno zdravlje. Radite pilates ako baš morate na časove fizičkog, odbrusila je SPC, samo mnogobošci pozdravljaju sunce, sunce vam kalaisano.

Nečovek bi pomislio kako je ista ta crkva javno držala posmrtno opelo ovoj vlasti još onda kad je otpriznavanje srca Srbije bilo tek u nagoveštaju. A sada joj je jeres – joga?! Koju čak većina pastve ni ne upražnjava?! Pa više ih u Srbiji (i dijaspori) pliva za „časni krst“ zaboga miloga.

Sa druge strane, dobro je da se, u makar formalno sekularnoj državi, crkva bavi samo svojim poslovima. Ali, ovde je svojevrsno prokletstvo kad svako „samo“ radi svoj posao. Kao na primer kad „vukovci“ narodu zamazuju oči nepreglednim nalazištima litijuma i zlata (ne radujte se, neće u naš džep, samo u naša pluća) umesto da mu otvore oči i predstave situaciju onakvom kakva je, što bi se reklo, na terenu. Koji nije samo klizav nego se odavno pretvorio u veliko, nezaustavljivo klizište.

(Peščanik.net, foto: Medija centar Beograd)