Skip to main content

NADEŽDA MILENKOVIĆ: Đinđić i kako to (u)biti

Stav 19. мар 2013.
2 min čitanja

Ovih dana koji su, nažalost samo neformalno, nazvani ”nedeljom Zorana Đinđića” stvarno smo se nagledali i naslušali svega i svačega. Mislim – bukvalno svega i svačega. Između ostalog i besomučnog anketiranja koje su sprovodili u raznim televizijskim studijima o tome – ko najviše liči na Zorana Đinđića. Ispalo je da najviše liči Aleksandar Vučić. Dobro, ne baš da liči, ali da zvuči.

Kako se desi da je neko došao na vlast i najednom počeo da zvuči kao Đinđić? Pa jednostavno – došao je na vlast.

A kad se dođe na vlast, promene se očekivanja. Ne naša očekivanja. Naša očekivanja od vlasti su uvek ista – da radi efikasno za opšte dobro. Ali se političarima kad dođu na vlast promene očekivanja od nas.

Dok se za vlast bore, političari nam pevaju sasvim drugu pesmu. Pesmu koja ni u strofama ni u refrenu uopšte ne podseća na Zorana Đinđića, bilo kad je bio opozicionar, bilo kad je bio premijer. Te ne treba ništa da brinete mi ćemo to sve da sredimo, te mi ništa od vas ne očekujemo (osim da nas zaokružite, naravno), te samo vi nas izaberite pa ćete da vidite kako će da vam svane… (U kampanjama prethodnih godina čak su obećavali i hleb po ceni od tri dinara i ekspresno punjenje državnog budžeta prodajom Titovih sabranih dela.) A kad su se te vlasti najzad dokopali, odjednom smo mi postali glavni i odgovorni za taj obećavani bolji život. Te treba da se više trudite, te morate da radite i učite mnogo više, te ako ne počistite sami kako mislite da vam bude bolje, te nećete valjda da vam mi menjamo i sijalice… Opa bato! Kako čoveku glasaču očas proleti medeni mesec. Nismo se čestito ni izljubili, a već je počelo zakeranje. I već nam nalaze mane. A bili smo im dobri kad je trebalo da glasamo. Ma šta dobri – savršeni, prosto ko poručeni za njih.

Njihova predizborna obećanja i njihove izjave kad dođu na vlast to vam je kao kad bi vam u kladionici rekli da vam neće isplatiti dobitak nego da sad morate sami da zaradite taj novac. Još bolje: to vam je kao kad bi vam u kladionici rekli da vam neće isplatiti dobitak nego da sad morate sami da zaradite taj novac, a vi sutra opet došli u istu kladionicu da se kladite.

(Peščanik)