Poslanik SNS u Skupštini Srbije Dragan Šormaz zatražio je od Vlade da donese uredbu kojom se zabranjuje isticanje ratnih simbola Rusije, pre svega slova Z, zato što su „agresorski“.

Šormaz predlaže kaznu dve godine zatvora za onoga ko ih proizvodi ili prodaje ili novčanu kaznu za onoga koji nosi, a u izjavi za Glas Amerike podseća da je Srbija u Ujedinjenim nacijama osudila agresiju na Ukrajinu i da treba da postupa u skladu sa tom odlukom:

„Pošto je Srbija protiv agresije ja smatram da Srbija treba da postupa onako kako postupaju sva civilizovana demokratska društva, to jest da upotrebu tih simbola kažnjava. Kod nas je to otišlo čak i malo dalje – na utakmici, na derbiju Zvezda-Partizan se vijorila zastava Srbije preko koje bilo ispisano slovo Z“, upozorava Šormaz.

Tokom rata u Ukrajini ruska vojna vozila obeležavaju se velikim slovom Z i po nekim tumačenjima reč o simbolu za međusobno raspoznavanje, ali su ga mnogi u Srbiji doživeli i kao znak podrške Rusiji i majice sa slovom prodaju se na uličnim tezgama u centru Beograda, ali se mogu naći i na oglasima.

Zbog isticanja slova Z tokom skupa podrške Rusiji, advokat i opozicioni prvak Aleksandar Olenik podneo je krajem marta krivične prijave Višem javnom tužilaštvu protiv Mlađana Đorđevića, predsednika pokreta „Oslobođenje“, Mladena Obradovića, iz Obraza i Damjana Kneževića iz organizacije Narodne patrole.

„Kod nas postoji krivično delo član 386 Krivičnog zakona – agresivni rat. To je ozbiljno krivično delo jer u prvom članu kazna je do 12 godina za onog ko poziva, a to je ovo što se dešava sa slovom Z. A ko učestvuje čak je predviđen doživotni zatvor.“

Za sada Tužilaštvo ne odgovara na tužbe Olenika i on najavljuje da postoje mehanizmi da se ovaj slučaj nađe i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

„Nažalost naše tužilaštvo, a pogotovo ovo Više tužilaštvo u Beogradu ima taj običaj da ne radi ništa kad je nešto osetljivo ili kad je nešto bitno, a to im je osnovni posao. U tom slučaju postoje dva načina da se odmah ide pred Strazbur: jedan je privremena mera, a drugi je da se traži da se utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. To se relativno brzo rešava i nakon toga opet se može na Strazbur“, ističe Olenik.

On dodaje da država očekuje da se takve stvari godinama razvlače, a zapravo se brzo rešavaju i stižu pred Evropski sud za ljudska prava.

„Ovim nečinjenjem Više tužilaštvo u Beogradu daje krila agresivnoj propagandi za agresivni varvarski rat Rusije protiv Ukrajine i time radi ono što je suprotno cilju postojanja tužilaštva – ne deluje preventivno, ne suzbija krivično delo, nego im daje podstrek i kaže – neću da radim ništa, a vi slobodno činite krivična dela i dalje“, kaže Olenik.

Sagovornici Glasa Amerike saglasni su u oceni da je veliki ovogodišnji pad podrške građana ulasku Srbije u EU između ostalog posledica i antizapadne retorike iza koje ovdašnje vlasti stoje punu deceniju.

Kako smatra Dragan Šormaz za to je kriv i on sam kao poslanik, kriva je Narodna skupština, Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

„Za to ne može Evropska unija da bude kriva. To što neko govori da se na nas vrši pritisak da uvedemo sankcije, a ranije se, i pre ovog rata govorilo o pritiscima EU. Pritisci EU ne postoje. Postoje očekivanja. Mi smo se dobrovoljno prijavili za taj klub, mi dobrovoljno želimo da budemo tamo i mi koristimo benefite pristupnih pregovora. To su stotine i stotine miliona, milijarde evra koje ulaze u Srbiju po raznim osnovama, a nećemo da poštujemo pravila. Gde to ima? To nigde nema“, ističe Šormaz.

„Imamo i situaciju da bi ovde u Srbiji, kad bi nas Rusi napali ne znam ni ja kako, da bi većina bila za taj napad i dočekali bi ih sa cvećem ovde. To je drugo krivično delo, to je veleizdaja klasična“, dodaje advokat Olenik.

A na pitanje da li bi podržao uvođenje sankcija Rusiji, Dragan Šormaz kaže:

„Apsolutno da. Evo to sad prvi put kažem. Ne za uvođenje sankcija Rusiji, ne radi se o tome da se uvode sankcije Rusiji. Ja sam za to da uskladimo našu spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom. A čak i kao kandidat za članstvo smo dužni da to uradimo. Uz sve priče da nismo, da nemamo obavezu – imamo obavezu naročito ako oni kažu da se to očekuje i da je to bitno“.

Na potezu su vlasti i njihova reakcija biće praktično odgovor na pitanje u kom pravcu država ide i koga podržava.

(Glas Amerike, foto: Autonomija)