Rast inflacije u svetu odražava efekte zatvaranja zbog globalne pandemije u toku 2020. i 2021. godine. Međutim, na inflatorni skok u skorije vreme uticao je porast cena energije i hrane, posebno od početka rata u Ukrajini koji je izazvao veliki šok i poremećaje na tržištima, što će u narednim godinama verovatno održati cene na visokim nivoima, ocenjuje Međunarodna organizacija rada.

Godišnja stopa inflacije širom sveta, merena indeksom potrošačkih cena, ubrzala je rast na 9,2 odsto u martu 2022, sa 7,5 odsto u februaru 2022, 6,8 odsto u januaru 2022. i 6,4 odsto u decembru 2021. godine, ukazuje se u najnovijoj analizi Međunarodne organizacije rada (MOR) koju je objavio portal Nezavisnost.org.

Stopa inflacije u martu 2022. bila je više nego dvostruko veća od stope od 3,7 odsto zabeležene u martu 2021. godine. Stručnjaci MOR-a u Odeljenju za statistiku ocenuju da ukupni rast inflacije odražava efekte zatvaranja vezanih za COVID-19 u 2020. i 2021. godini. Međutim, u skorije vreme inflatorni skok je podstaknut porastom cena energije i hrane, posebno od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. MOR ocenjuje da je „ovaj sukob izazvao veliki šok na tržištima roba i poremetio globalne obrasce trgovine, proizvodnje i potrošnje na načine koji će verovatno u narednim godinama održati cene na visokim nivoima”.

Prema podacima o globalnom tržištu roba iz marta 2022, pšenica i ulje su trenutno za približno 50 odsto skuplji nego pre godinu dana. Rastu cene i ostalih žitarica. “Za zemlje uvoznice, ova poskupljenja predstavljaju značajnu prepreku ekonomskom rastu i egzistenciji, potencijalno podižući društvene i političke tenzije”, upozorava MOR.

Međutim, kako se napominje u analizi, cene, posebno hrane, rasle su i pre početka rata u Ukrajini. “Ograničenja prekograničnog kretanja radne snage i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja u vezi sa COVID-19 povećali su troškove proizvodnje i smanjili konkurenciju. Nedavna povećanja cena izazvana ratom u Ukrajini jednostavno su pogoršala postojeći pritisak na cene zbog spoja velike potražnje i stalne nestašice ponude”.

Pandemija nije pogodila samo ponudu, već i potražnju i potrošnju – posebno putovanja, zabavu i druge „opcione“ artikle. “Oštar pad tražnje za nekim dobrima i uslugama doveo je do pada cena pojedinih artikala, kao što je gorivo, u korpi CPI. Kao rezultat toga, opšta inflacija potrošačkih cena je zapravo usporila na globalnom nivou između marta 2020. i marta 2021.”, objašnjeno je u analizi MOR-a.

Uporedo sa postepenim ublažavanjem ograničenja u vezi sa pandemijom do kraja 2021. godine, “rastuća potražnja u kombinaciji sa višim troškovima energije i transporta dovela je do brzog povećanja potrošačkih cena”. U drugoj polovini 2021. godišnja inflacija se ubrzavala u svim regionima sveta , osim istočne i jugoistočne Azije.

MOR-a upozova da porast cena ima veliki uticaj na životni standard domaćinstava, posebno onih sa nižim prihodima, koja veći deo svojih prihoda troše na hranu i druge osnovne potrepštine. Domaćinstva se danas suočavaju sa izglednim pogoršanjem ličnih finansija “u pozadini slabijeg nacionalnog ekonomskog rasta i odloženog oporavka nakon krize”.

Prognoza je da naredni meseci verovatno “neće doneti veliko olakšanje” s obzirom na nove epidemije COVID-19 u nekim kineskim gradovima, a posebno zbog rata u Ukrajini, koji zajedno stvaraju ogromnu neizvesnost u pogledu funkcionisanja globalnih lanaca snabdevanja i cena roba.

(Nezavisnost.org, foto: Pixabay)