Godine 2015. Evropski parlament je 2. avgust proglasio za Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen nad Sintima i Romima. Sociolog i novinar Fatlum Kriezi, i sam Rom, piše o sadašnjem značaju tog datuma.

U noći između 2. i 3. avgusta 1944. nacisti su u gasnim komorama logora smrti Aušvic-Birkenau ubili poslednjih 4.300 Sinta i Roma – žena, muškaraca, dece iz ozloglašenog takozvanog „Ciganskog logora“.

Pre osam godina je Evropski parlament proglasio 2. avgust Evropskim danom sećanja na genocid nad Sintima i Romima. Istovremeno, Parlament je „bezuslovno i nedvosmisleno osudio svaki oblik rasizma i diskriminacije“ manjina. Sve članice Evropske unije pozvane su da svake godine na ovaj datum obeleže kao dan sećanja na Porajmos – nacistički genocid počinjen nad Sintima i Romima.

Sećanje na žrtve genocida postao je nerazdvojivi deo našeg identiteta i nesrećne i bolne istorije naše zajednice. Porajmos se pritom ne posmatra samo kao tragedija za Sinte i Rome koji su bili izloženi neljudskom zločinu, već i kao jedinstveni oblik varvarstva i neljudskosti.

U eri nacionalsocijalista „etičko“ je zamenjeno „tehničkim“. Taj instrumentalni um potpuno je odvojio čoveka od njegovih emocija, strasti i moralnih principa. Modernom čoveku nacističkog vremena oteta je njegova suština. U središtu njegovih interesovanja bio je rast njegovog „tehničkog“ učinka i delotvornosti, „neuprljan“ bilo kakvom moralnom odgovornošću. Holokaust se nije desio zbog sadističkih ljudi, mnogo više je on rezultat ravnodušnosti i totalnog udaljavanja čoveka te epohe od svake moralne obaveze. Dehumanizacija birokratskog aparata omogućila je ubijanje tako velikog broja ljudi za tako kratko vreme. Holokaust je odneo živote šest miliona Jevreja i 500.000 Roma. Posledice za čovečanstvo i civilizaciju bile su razorne.

Diskriminacija, predrasude, nejednakost

Skoro osam decenija posle kraja Drugog svetskog rata, Romi i Sinti su u svim oblastima života i dalje izloženi diskriminaciji i predrasudama – u svim evropskim zemljama u kojima raštrkani žive. Zemlja s najvećom romskom populacijom u Evropi je Rumunija, sa otprilike dva miliona ljudi. U Mađarskoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj i Bugarskoj žive na stotine hiljada pripadnika te manjine. Procenjuje se da u Evropi živi ukupno dvanaest miliona Sinta i Roma.

Nažalost, samo se ovakvim danima kao što je 2. avgust podseća na sudbinu naše zajednice. Samo u takvim danima uživamo pažnju javnosti, ona je konvencija, rezultat javnog dogovora. To ne znači da je dan sećanja pogrešan, ali je jasno i to, da se ostalim danima u godini zapostavljaju potrebe ove manjine – iako u Evropi živimo sedam vekova.

Pre svega u poslednjih nekoliko godina, za vreme pandemije korone i posle nje, kada je širom sveta došlo do ekonomskog zastoja, brojni Sinti i Romi doživljavaju intenzivniju marginalizaciju i izloženi su pre svega ekonomskom pritisku. Mnogi od nas stekli su utisak da je zajednica Sinta i Roma poslednja koju podržavaju i koju čuju, ali je prva koju fotografišu i snimaju kada dobije pomoć.

To mora da se promeni. Humanost ne može samo da se glumi na dan sećanja ili pred kamerama. U moralne obaveze nas kao ljudskih bića spada inkluzija marginalizovanih Sinta i Roma. Naposletku, iz dehumanizujućeg iskustva Holokausta proističe posebna odgovornost prema žrtvama i njihovim potomcima. Rasizam, diskriminacija, anticiganizam ne smeju imati mesta u Evropi. U tom kontekstu hteo bih da završim citatom poljsko-britanskog sociologa jevrejskog porekla Sigmunta Baumana, koji hrabri i daje nadu: „Zlo nije svemoćno. Njemu može da se suprotstavi.“

Fatlum Kriezi (29) je sociolog i novinar. Potiče iz romske zajednice u Prizrenu na Kosovu i studirao je sociologiju i antropologiju u Prištini i na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti.

(Deutsche Welle, foto: Pixabay)