Spomenik „Balada vešanih“ u Subotici je mesto gde je pre 82. godine pogubljeno 15 mladih antifašista koje su ubile mađarske okupacione snage. Posle odluke takozvanog „prekog suda“, 18. novembra 1941. godine mađarski vojnici obesili su 14 mladića i jednu devojku. Ovi mladi su, na mestu gde se danas nalazi zgrada suda, bili među prvim žrtvama fašističkog terora tokom Drugog svetskog rata.

Ovde je nekada bila kasarna, ceo ovaj kompleks pripadao je Konjičkoj kasarni koja je uništena u savezničkom bombardovanju septembra 1944. godine, kao i ceo prostor koji zauzimaju zgrade današnjeg suda, a porodične kuće koje su u to vreme ovde bile izgrađene, bile su kolateralna šteta bombardovanja.

Prema rečima poverenice Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad, podružnica Subotica, Margarete Bašaragin, ovo mesto je obeleženo odmah posle rata u znak sećanja na članove Komunističke partije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Na srpskom i mađarskom jeziku je ispisano „I grču svirepe smrti odole svest smelih“: Lazar Bačić, Mikloš Gerson, Odon Kornstein, Konstantin Lackenbach, Ištvan Lukač, dr Kalman Meier, Mikloš Meier, Otmar Majer, Gelert Perl, dr Adolf Singer, Antun Suturović, Rokuš Šimoković, Mikloš Schvalb, Šime Tikvicki i Lola Vol.

Ona je podsetila da je mlada žena Lola Vol koja je imala 27 godina boravila u mučilištu u Žutoj kući da bi potom zajedno sa svojim drugovima ovde bila obešena.

Ko je bila Lola Vol?

Antifašistkinja, centralna ličnost radničkog pokreta u Subotici između dva svetska rata, zatočenica Žute kuće. Rukovodila je štampanjem partijskog materijala – letaka, brošura, proglasa, novina, koordinisala je prenošenje poruka i ilegalnog materijala, za skojevke i simpatizerke pokreta organizovala je kurs prve pomoći, učestvovala je u prikupljanju narodne pomoći – odela, sanitetskog materijala i lekova, organizovala je i borbenu grupu za izviđanje neprijateljskih snaga i izvođenje akcija.

Lola Vol je poreklom Jevrejka iz Galicije, danas Ukrajina, koja je tada bila deo Poljske. Ona je zajedno sa Otmarom Majerom, sa kojim je bila u emotivnoj vezi, bila u uredništvu tadašnjeg časopisa „Hid“. Čuveni Majer je bio poznati antifašista koji u Subotici ima i svoju ulicu.

„Od svih žena koje su delovale antifašistički u Subotici, ona je dobila najviše priznanja u posleratnom periodu. U prostoru tadašnje fabrike Slavica, koja se nalazi preko puta Buvljaka, imala je i svoju spomen bistu, delo subotičke vajarke Vere Gabrić Počuča, koja je iz tog napuštenog dvorišnog prostora, koji je danas privatni parking – ukradena“, navela je Bašaragin i podsetila da je bista svečano bila otkrivena 18. novembra 1984. godine.

Kada su okupatori 9. septembra 1941. godine uhapsili Otmara Majera, Lola je o tome obavestila svoje partijske kolege i koleginice, i pobegla.

„Nekoliko dana se skrivala po Subotici, da bi sklonište pronašla u Mađarskoj. Agenti su je, međutim, otkrili i uhapsili u Budimpešti 15. oktobra 1941. godine. Mučili su je i zlostavljali u Žutoj kući. Nije odala svoje drugove i drugarice. Ostalo je zabeleženo da je hrabro i stoički podnosila dugotrajno batinjanje“, kazala je Bašaragin.

Podsetila je da je tokom 2022. godine Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici poslat zahtev da se ta bista obnovi i taj predlog je usvojen, ali nije bilo dovoljno sredstava pa je obnavljanje pomereno za neku drugu godinu.

„Vandalsko skrnavljenje ovog spomenika je krajnje nepoštovanje prema liku i delu jedne od mnogih zaslužnih antifašista i antifašistkinja koje su nam u amanet ostavile da čuvamo mir, uživamo u slobodi, i sećamo se“, istakla je Bašaragin.

’Žrtva i hrabrost mladih da se ne mire sa terorom bila je ogromna’

Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotica podsetio je da su prvi članovi Pokreta otpora u Subotici morali da prođu „sito i rešeto“ stradanja, da bi zatim ta organizacija 1941. godine bila rasturena, svi članovi su pohapšeni i poslati u zatvore ili na front da čiste minska polja, a polovina njih se nikada nije vratila.

„Ovi ljudi su uhapšeni u avgustu 1941. a obešeni su ovde u novembru iste godine. Pre toga su bili zatvoreni, podvrgnuti torturi i preki sud ih je osudio na vešanje. Neki su u poslednjem trenutku ’pomilovani’, kad su već dovedeni ispod vešala, pa su vraćeni nazad i onda im je saopšteno da je njihova kazna preinačena u zatvorsku“, objasnio je.

Spomenik Balada obešenih (Balada o vešanima), podignut 1967. godine i delo je vajara Nandora Glida, koji je kazao da ga je inspirisao prizor onih ljudi koji su umirali u koncentracionim logorima.

„Na njihovim kostima je visila samo koža, te je ovo jedan umetnički prizor njegovog viđenja koncentracionih logora“, rekao je Mrkić.

Teror je bio strašan, naveo je, a time je veća njihova žrtva i hrabrost da se ne mire sa tim.

„Svi oni su se borili za jednu ideju koja neće biti ostvarena sada, nego su to radili za neke sledeće generacije, i neko drugo vreme kada će postojati jedno vrednije društvo u kom ljudi neće na ovakav način eksploatisati jedni druge“, ocenio je.

Za neke je ovo bilo prvo i poslednje mesto pogubljenja, dok je za druge ovo bio samo početak višegodišnjeg mučenja u raznim logorima u Mađarskoj i u Nemačkoj.

Prema Mrkićevim rečima, oni koji su učestvovali u diverzantskim akcijama su uglavnom bili vrlo mladi ljudi, za današnje prilike tinejdžeri, različite veroispovesti i nacionalne pripadnosti, koji su imali sasvim druge vrednosti kao što su internacionalizam i kosmopolitizam.

„Kada pogledamo, zapaliti žito je više neka demonstracija, deljenje letaka je pokazivanje želje za protivljenjem jednom režimu, nego što je to moglo bilo kome da nanese štetu“, naveo je naš sagovornik i dodao da su kazne koje su potom usledile za ova dela bile nesrazmerno velike a mnoge od njih su koštale života.

Komemorativnim skupom i polaganjem venaca i cveća na spomenik „Balada vešanih“, u petak, 17. novembra, obeležena je 82. godišnjica od tragičnog 18. novembra 1941. godine.

Venci su položeni u ime Grada Subotice, Severnobačkog upravnog okruga i Gradskog odbora SUBNOR-a Subotica, a vence su položili i predstavnici Jevrejske opštine Subotica, Komunista Subotice i Udruženja „Centar Tito“ i Pokreta socijalista Subotice, navedeno je na sajtu grada Subotice.

Učenici subotičke Politehničke škole položili su petnaest cvetova za petnaest stradalih subotičkih rodoljuba.

(Tekst i foto: Natalija Jakovljević, Magločistač)