Ima momenata kada treba imati saosećanja sa Gospodarem Vučićem i to je ljudski razumljivo – ostalo je politika kao stihija.

Odmah nakon izbora 16. marta, kada ga je sudbina ovenčala kao pobednika i to apsolutnog, Gospodar je tokom noći odleteo u Moskvu. Prve izjave su bile da neće Rusiji uvoditi sankcije – ono oko Krima – i da će ostati na putu za EU koji nema alternativu. U komentarima su prednačile beogradske šaljivčine, koji u novinama svašta pišu. Te bolestan je – to je delom sam potvrdio – pozlilo mu iznenada, te ruski su doktori bolji od naših, te tu ima još nečeg važnog. Bilo kako bilo – nama su nagađanja tuđa – on je sleteo u Moskvi i tamo u nekoj čekaonici ugledao je I. Dačića, koji je takođe osetio da nešto nije u redu sa zdravljem. Neka se šaljivčine bave poslom da li je poneo i zdravstvenu knjižicu, i da li je overena – uglavnom, nas ta nagađanja nimalo ne zanimaju. Neka karikaturisti prikazuju kako ih je primio V. Putin – to je njihovo pravo – nagađanja su nama uistinu tužna i nećemo o tome – ima tabloida pa neka se zabavljaju.

Pokazalo se brzo da nije zdravlje u pitanju nego nešto što se tiče svega ovoga oko Krima i kuda će Srbija među velesilama.

Sami su putnici dodatno objasnili mnogo toga, između smo EU i Rusije i treba reći – da se tim izrazom poslužimo – DŽA ili BU. Iz Evrope nadovno pritiskaju da se pozadina ubistva Z. Đinđića istraži, i to se sada pominje bezmalo kao novi uslov na putu za EU. Rusi navodno hoće da im NATO bude što dalje od granica jer – o tome nećemo sad. Legendarni doktor K. sa svojom DSS se nasukao na izborima, a ona njegova neutralnost i nije bila neka neutralnost, on je hteo da idemo u smeru evroazijskih intregracijskih integracija. Sve je to Gospodar oduvao na izborima, ali ni njegove muke sada nisu male. Sam mora da prelomi kojim će se carstvu privoleti, da li briselskom zemaljskom i evropskom ili onom večnom što je slepi pevač ovekovečio zavetnim rečima:

Zemaljsko je za maleno carstvo,
nebesko je uvek i doveka.

Za rešavanje ovakve dileme potreban je veliki državnik spreman i na žrtvu, na gubitak vlasti i svega zemaljskog. Oko nas su sve same zemlje članice NATO, a Rusija je dosta daleko. I Crna Gora je uvela sankcije Rusiji i nudi pomoć NATO Alijansi, i Albanija i tolike druge zemlje. Sam Gospodar lično mora da prelomi, jer nema koga drugog on je na vrhu, on je državni vrh. Da li je u Moskvi one noći bilo reči i o tome, to naravno niko ne zna. A mi u slične plićake nagađanja u tabloidima ulaziti nećemo. Za sada znamo da bi Srbija najradije ni DŽA ni BU nego da ostane sama ili kako se to nekada zvalo – nesvrstana. Je li Gospodar dorastao J. B. Titu, ni o tome nema smisla gnjaviti – danas je teško biti nesvrstan, gotovo nemoguće, jer i jedna i druga velesila hoće svakog da svrstaju. Nije lako biti ni apsolutni Pobednik. A Srbi su uvek bili u deobama bez narkoze i sada zaista ne znamo kako ćemo. Kažu da Gospodar zna i da On misli na nas, pa nam ostaje da čekamo. Izborna mećava je odnela mnoge partije čiji lideri sada kao siročići i jadnici idu ulicama i ne znaju hoće li ih neko udomiti.

Zaista zlo vreme kada treba lomiti i prelomiti i kad treba naći junaka i deliju koji iz suve drenovine može da iscedi vodu.

Sve su oči uprte u Vučića, a Dačiću se sudbina baš ne osmehuje, kao ni mnogim drugim. U Vladu hoće svi, i do sada se nije našao građanin neki da se oglasi makar na društvenim mrežama koji neće u Vladu. U NATO nećemo jer oni su nas bombardovali, a evo V. Putin kaže – bombardovali ste Srbiju, hajde sada bombardujte Rusiju. Doslovno tako kaže. Čak i veliki listovi u svetu zatajili su navijanjem. Čita se svaka Vučićeva reč i svaki gest njegov dok se izjutra češlja pred ogledalom i oblači. Javio se glas iz Rusije, glas generala Dmitrija Rogozina koji je Prvi potpredsednik ruske Vlade, dakle Vučićev kolega – on je moćan i ozbiljan čovek.

Da li on nešto zna o onom noćnom letu, mi ne znamo ali njegova izjava i reči njegove su kao i uvek jasne i precizno izrečene: „Stranka Aleksandra Vučića je pobedila na izborima u Srbiji, ne žele da kevću na Rusiju. Muškarčine. Nećemo ostati dužni“.

To je sve ali ostaje dilema kako ćemo i s kim ćemo u ovim mutnim vremenima mi koji smo „kuću sagradili na nezgodnom mestu“. Pronose se razne vesti, recimo da Kosovo hoće da se otcepi od Albanije – nikada se ne zna jer ti su Albanci i povukli petlju opšteg otcepljenja.

(Autonomija)