U Vojvodini ima mnogo nacija i to stručnjaci u svetu nauke ocenjuju kao izuzetnu vrednost, čak i time tumače uspeli primer autonomije – drugi hoće autonomije na jednonacionalnoj i jednokonfesionalnoj osnovi. U Sandžaku muftija hoće autonomiju na verskoj osnovi i to nikako ne ide jer sličnih primera nema, osim u nakaznom vidu.

Nedavno se – ako je verovati uglednom beogradskom dnevniku – lepa gospođa Aleksandra Jerkov, koja ima dara za politiku i u tom smislu je zaista obrazovana i tako i nastupa, izjasnila kao Vojvođanka. Ono prvo, da žena bude lepa, sreće se, ali da se bavi politikom i da ima dara, to je kod Srbalja retko. Problem je važan, ozbiljan i ponudićemo – umesto naučne rasprave – samo nekoliko napomena. Najpre, svako ima pravo da se izjasni kako se oseća i tu nemamo zamerke. Drugo je pitanje hoće li biti i Banaćana kao nacije, o Sremcima da i ne govorimo, jer svuda klija i niče sve. Iz Beograda neki kažu da je to vojvođanski “separatizam”, no koješta – zašto bi to bilo to ako imamo pravo da se izjasnimo kako u vreme popisa hoćemo. Rasprava bi mogla da krene u smeru – ima li smisla izvoditi naciju iz regionalne pripadnosti, ali mi se u to ovde nećemo upuštati.

Ovo je ozbiljno pitanje i od ispravnog odgovora zavisi da li ćemo izbeći ono što na Balkanu godinama nismo uspeli da izbegnemo.

Gospođa A. Jerkov ima pravo na to, ali je važnije ovde podsetiti na srž problema. Biće Francuza, kažu učeni ljudi, dok bude onih građana koji o tome govore. Nacija se ne izvodi iz etnosa ili veroispovesti, već iz osećanja čoveka i građanina. Imala je Evropa u 19. veku veliko ime naučnika koji se zvao Ernest Renan. Bez njega bi istorija religije bila bedna, jer je ovaj poliglota znao sve semitske jezike i moderne naravno, i dvadeset tomova njegovih dela su baština moderne Evrope. Moderne sekularne Evrope, iako je ovaj naučnik bio teolog sa sjajnim obrazovanjem – kasnije su ga katolici ekskomunicirali, naravno. Njega ovde pominjemo iz razloga koji stoje na početku ove “priče” o lepoj gospođi Jerkov. Renan je tvorac teorije o modernoj naciji, koja je poznatija po principu koji je on zagovarao – “Nacija je permanentni plebiscit slobodnog čoveka i građanina”. Ne znamo da li je taj Renanov spis preveden na srpski, ali preveden je na sve evropske jezike i princip je prihvaćen u Evropi, posebno u EU.

No, ovde nećemo gnjaviti raspravom širom, ali sve nam se čini da gospođa Jerkov ima pravo – dok se to drugačije ne dokaže.

Nije problem u tome što u svetu ima mnogo nacija, već u sistemu vrednosti koji se zanemaruje i u shvatanju da je etničko/nacionalno izbor i utoka svega.

Svak’ je slobodan dok to pravo drugima priznaje – i to je sve.

(Autonomija)