Skip to main content

MIRKO ĐORĐEVIĆ: Beli anđeo na meti srebroljubaca

Mirko Đorđević 01. дец 2012.
3 min čitanja

To je ona freska u manastiru Mileševi čudesne lepote i umetničke vrednosti sa likom dečaka kakvog nema ni u delima renesansnih majstora. Delo je neprocenjive vrednosti, a arhanđeo je onaj Gavrilo, koji je najavio devojci Mariji da će sina roditi, odnosno Isusa iz Nazareta. A ona mu zbunjena odgovara “virum non cognosco” – muško ne poznajem – sve u duhu sakralnog scenarija koji svi znamo. Salvador Dali je to uradio i u staklu i odneo papi rimskom da vidi kako naš Spasitelj “tiho spava u materici device Marije”, kako to M. Krleža piše u čuvenom ogledu. No, nisu u ovoj prilici važni ni S. Dali, ni M. Krleža, jer svako ima pravo da slika po svojoj inspiraciji kao što vernik ima pravo da misli i oseća drugačije. Manastir je sedište vladike Filareta, fanatičnog sledbenika SRS i vojvode Šešelja – on je emitovao orden Beli anđeo koji krasi prsa patrijarha Irineja, ministra I. Dačića i koja sve još ne. A arhangeli su nebeske inteligencije i bespolni su i opomena su svima koji zapadnu u neki greh, od kojih je jedan srebroljublje, odnosno pohlepa za novcem.

Tu započinje nevolja i sa anđelom i sa vladikom Filaretom i sa mnogima još i u javnom i u crkvenom životu, pa i sa nekim bankama.

Uzele su neke banke za hologram lik Belog anđela i posluju, ali je vladika Filaret tužio i traži da mu se isplati velika suma za to. Advokati su i sudovi u poslu i niko ne zna kako će biti, jer vladika ne popušta, a u javnosti se digla bura oko toga. Neke su sudije već izdvojile svoje mišljenje i za su, ali neke nisu za to jer nema dokaza da je vladika autor freske, iako je i on doveo freskopisce i oni rade, ali Belog anđela ne diraju. Vladika je osion i prek čovek i ne boji se nikog. Boga malo, a za sudove nimalo ne mari. On tvrdi da freska pripada Crkvi. To je tačno, ali kao umetničko delo ona je deo umetničke baštine Srbije, odnosno države koja o manastiru brine i štiti ga na svaki način. I u svetu je svuda tako, crkva i dela u njima su svojina države i država. Ona ih daje na besplatno korišćenje svojim građanima vernicima i tako to stoji u Ustavu francuskom i drugih zemalja. Crkva i država su odvojene, ali Crkva kao pravno lice ima pravo na svoju imovinu, a to je regulisano Zakonom. Zna se međutim šta je opšte dobro i baština. Recimo, čuvena Notr Dam u Parizu je na hologramima svuda i niko iz crkve nije tražio do sad novaca za to. U Rimu – sećamo se toga lično – na stotinak metara od Vatikana, tik pod papinim prozorom, postoji kafana koja se zove “Sveti” i to “Sveti Petar”. Kafana kao i svaka druga, i nikom ne smeta što ona nosi ime svetoga Petra, tu pored bazilike svetog Petra koju su gradu Rimu darovali car Konstantin i mati mu Jelena. Ima i tamo na Zapadu srebroljubaca, ali se ne oglašavaju povodom holograma iz sakralnog scenarija, a jednom smo u Provansi pili pivo u kafiću koji se zove “Kana Galilejska”. U šali su nam objašnjavali da tamo služi, i proverili smo, lepa kelnerica – uistinu je bila veoma lepa i ljubazna – za koju se govorilo da oponaša Isusa na svadbi u Kani Galilejskoj, odnosno da sipa vodu u vino. Naravno, šala je ljupka i lepa kao ona u kafiću koja nam je davala pravo vino za male pare.

To je tako u svetu, ali kod nas je drugačije, jer se ne zna da li srebroljubaca ima više u Crkvi ili u bankama onih alavih na paru.

Oglasili su se ugledni pravnici i kažu da vladika nije u pravu, ali on i ne misli da popusti. Ubismo se objašnjavajući šta je opšte dobro i baština u ovom slučaju i da Crkva nije privatna, i da pripada svima, i da hologram nije nikakvo svetogrđe, ali vladika ne popušta. Videćemo šta će sud reći. A s Filaretom nema šale. On radi i gradi i bogami oslikava i svece proglašava. Nedavno je izbio skandal sa onim svetiteljima na njegovom hramu, za koje se ispostavilo da su bili, ne mučenici koje su komunisti ubili kao pravdenike, već četnički koljači – neki tamo sv. Maca i sv. Šiljak. Jedan od njih je zaklao i majku čuvenog glumca Janketića tokom rata. O tome se pisalo i to naširoko u beogradskim novinama i nikom ništa – vladika ne haje za to, njemu se sve može. Usprotivio se on nedavno na samu najavu da bi SPC mogla da ga penzioniše ili da ga stavi u mirovinu. Neće Filaret ni da čuje za to, a svet je obišla ova njegova fotografija pred tenkom sa mitraljezom u rukama negde na ratištu u Slavoniji.

Srebroljublje nije opselo samo ministre koje hapse svakog dana, nego i crkvene velikodstojnike – ko će tome stati na kraj ne zna se.

(Autonomija)