Erih Turner je pronalazač i programer, njegov softver „Mindtags“ (Mindtegs) značajno olakšava život slepim osobama. Erih je i sam slep. Njegovo čulo vida je u potpunosti oslabljeno, svedeno je na jedan posto funkcionalnosti.

Erih se nalazi ispred ekrana sa mnoštvom podataka na berlinskom aerodromu Tempelhof. To mu ništa ne znači. Rešenja, međutim ima. Čip nazvan Transponder čita mu podatke sa velikog ekrana.

„Kako bih dobio potrebne informacije, telefon uzimam u ruke i usmeravam ga ka tabli. Oglašava se ženski glas, kaže: Početna strana. Telefon mi govori šta se trenutno dešava. Onog trenutka kada je čip aktiviran, čuje se tonski zapis. U ovom slučaju je reč o tabli koja daje informacije o istoriji Nemačke i onome što se 1949. godine dešavalo, pošto se nalazimo u muzeju“, kaže Erih i ističe kako pri tome ne mora da aktivira ekran na telefonu.

Tehnika senzora zove se NFC i isprva je bila namenjena privrednom sektoru. Tehničari su u međuvremenu uvideli njegove prednosti, pa su proširili namenu.

„Ako bih telefon želeo da upotrebim kao novčanik. Preko senzora je moguća bezgotovinska naplata računa. Recimo da hoću da platim jednu limenku Koka-kole.“

Princip NFC-tehnike je krajnje jednostavan priča Erih.

„Čipovi mogu veoma brzo da odgovore na zahteve korisnika. Senzor prima signal preko NFC-predajnika, a zatim šalje informaciju mobilnom telefonu. Tako slepa osoba dobija informacije koje su joj potrebne.“

Sistem je delimično sličan očitovanju bar-kodova, kao kad se roba kupljena u prodavnici skenira na kasi. Bar-kod se prevuče preko skenera. Signal potvrđuje da je informacija očitana i odgovarajući podaci bivaju prosleđeni kasi koja izdaje račun. Tako je i u apoteci.

„Aspirin. Način upotrebe. Tri puta dnevno. Rok trajanja: Mart 2015.“

Princip kodiranja može biti primenjen u gotovo svim segementima života. Recimo u ormaru slabovide osobe. Dovoljno je prineti telefon određenom komadu odeće i za sekund se dobija informacija o tome da li je reč o pantalonama, košulji ili nečem trećem.

„Džins, plava, delimično isprane nijanse“.

Da bi informacije mogle da se očitavaju, prvo je neohpodno da budu memorisane u odgovarajući softver, a upravo je to zadatak Eriha Turnera. Međutim, da bi sistem u potpunosti zaživeo, na posebna mesta je potrebno zalepiti odgovarajuće nalepnice. Za početak ne bi bilo loše da postoje i na ulici, u saobraćaju… Dakle, na svakom koraku!

(Maksimilijan Groser/Jakov Leon, Deutsche Welle)