Koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Marko Milosavljević izjavio je da društvu na prostoru bivše Jugoslavije herojstvo Srđana Aleksića, koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini smrtno stradao u Trebinju spasavajući prijatelja Alena Glavovića, „može pomoći oko sklapanja slagalice trajnog mira“.

„Neku vrstu slagalice mira u regionu nije moguće sastaviti bez ukazivanja na sećanje ljudi koji su pokazali humanost u zlim vremenima. To mesto svakako pripada Srđanu Aleksiću, ali i mnogim drugim ljudima. Ono što je utrlo put za tu ratnu retoriku jesu, ne samo murali, nego opšta glorifikacija ratnih zločinaca u regionu i u Srbiji pogotovo. Umesto takvih mesta, žrtve ratnih zločina i rata i obični ljudi koji su pretrpeli razne traume i danas ih trpe zaslužuju da se sećamo Srđana Aleksića i na osnovu toga sklopimo slagalicu trajnog mira“, rekao je Milosavljević na sinoćnoj tiribini u Pančevu povodom 29 godina od Aleksićeve smrti.

Prema njegovim rečima, ne trebamo da tražimo od sebe ili od društva da pošto-poto vodi utakmicu ili borbu za sećanje, gde će herojsko mesto umesto Ratka Mladića zauzeti Srđan Aleksić. Potrebno je ljudima, kako je rekao, otvoriti paletu izbora i u informacijama i u odlučivanju i u demokratiji, i onda će ljudi moći da izaberu svoje uzore.

„Sećanje se neće zaustaviti ako mi danas imamo nekoliko bista, murala ili ulica Srđana Aleksića. Svako društvo u određenom trenutku traži neku formu razgovora. Opterećenje srpskog društva je što su i od države i od najekstremnijeg dela društva ova sećanja potpuno izgurana, čak i sa margine. Zato su ovi događaji i retki. Na nama je ta odgovornost i ne možemo sebi dati opravdaje da zbog trenutne situacije ne predstavimo to sećanje što širem krugu ljudi, da bi oni to razumeli i da bi tu priču oni nastavili da žive na svoj način“, kazao je Milosavljević.

Predstavnik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Damir Arnaut rekao je da je ogromna stvar da imamo priliku da se sećamo čoveka koji je umro vršeći svoju ljudsku dužnost, a najmanje što mi možemo je da obeležavamo tu njegovu ljudsku dužnost i žrtvu i da se sećamo Srđana Aleksića i ljudi poput njega.

„Veliki je broj ljudi u bivšoj Jugoslaviji poput njega i to je ono što nam daje nadu za budućnost celog regiona nakon stravičnih stvari koje su nam se desile u prošlosti. Hvala svima, pogotovo u Srbiji, koji čuvaju sećanje na takve ljude, koji su u najgorim vremenima tokom rata u BiH sačuvali ljudskost i omogućili nam da sa nadom gledamo u budućnost“, rekao je Arnaut.

On se u ime ljudi koji su ga izabrali da ih predstavlja u Predstavničkom domu BiH zahvalio gradu Pančevu, građanima Vojvodine i Srbije što čuvaju sećanje na Srđana Aleksića i doprinose slanju nade u bolju budućnost za sve naše ljude na ovim prostorima.

„Najveći problem na našim prostorima je što su takvi ljudi nepoznati, a poznati su oni koji se pod znacima navoda nazivaju herojima i to su zaslužili uglavnom držanjem puške u ruci… Ja se u parlamentu BiH zalažem da se ulice, parkovi i trgovi nazivaju po ljudima koji su u teškim vremenima uradili hrabre stvari koje su spasile ljude. Stoga je ogromna zahvalnost što ste uradili sve ovo u vremenima kada je bilo jako teško i kada je to predstavljalo izuzetnu hrabrost“, rekao je Arnaut.

Kazao je da ga brine činjenica to što je mislio da će region ići samo napred „kada se to pročepilo“, ali smo poslednjih godina svedoci da je na ovim prostorima ponovo na delu sveopšti istorisjki revizionizam kojim se na merginu guraju istinski heroji.

„Nažalost ja poslednjih godina samo vidim revizionizam na delu, kako u Srbiji, tako i u BiH, kojim se osporava uloga Srđana Aleksića. Nema sumnje da je on potaknut potrebom da se nametne narativ naših protiv njihovih, iako jedina odrednica treba nam bude ljudi protiv neljudi“, rekao je Arnaut.

Član Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Darko Šper podsetio je da je NDNDV pre 12 godina učestvovao u postavljanju slične table poput one u Pančevu, kada je otvoren prolaz Srđana Aleksića u centru Novog Sada.

„Srđan je bio inspiracija za mene i moje kolege iz NDNV-a da uradimo projekat Živ(j)eti zajedno sa kolegama iz organizacije BH novinari, a uz podršku prijatelja iz Foruma ZFD. Rezultat toga je pet dokumentarnih filmova u kojima smo prikazali da na ovim prostorima ima još mnogo Srđana Aleksića. Za nas je Srđan heroj jer heroji su ljudi koji dobijaju table, a ne oni koje slikaju na muralima i to treba glasno reći“, rekao je Šper.

Ocenio je da se nakon 29 godina obeležavanja herojstava Srđana Aleksića i ljudi poput njega i mi koji ih se sećamo sa pravom možemo smatrati herojima, jer živimo u okruženju koje je više antiherojsko nego herojsko.

„Kada ste otvarali ovaj prolaz Srđana Aleksića u Pančevu bila je upriličena i svečanost u gradskoj kući u prilično ispunjenoj sali. Dakle, u tom trenutku, ko god da je vodio ovaj grad, imao je senzibilitet za ovakve stvari. Danas sam primetio ljude koji izlaze iz gradske kuće i ne žele ni da nam priđu nego u širokom luku idu ka svojim kućama u tišini. Nisu zastali ni da se poklone Srđanovom herojstvu, niti da čuju dve reči od onoga što smo tom prilikom izgovorili. To se danas dešava sistematski i to su teme o kojima ova vlast ne želi da priča, to su zabranjene teme u nacionalnim medijima“, upozorio je Šper.

Moderatorka tribine „Ko su danas naši heroji?“ Ljiljana Spasić iz Građanske akcije Pančevo rekla je da je zbog herojskog čina Srđana Aleksića naša obaveza da mu večno budemo zahvalni i da ga nikada ne zaboravimo.

„Pitanje ko su danas heroji otvaramo u jednom veoma složenom trenutku kada je potpuno evidentno da su procesi suočavanja sa prošlošću i onim što se dešavalo na našim prostorima tokom devedesetih potpuno skrajnuti. O njima se danas gotovo i ne govori, a političke stavove gotovo i da ne znamo“, upozorila je Spasić.

Pre tribine građani Pančeva i predstavnici nevladinih organizacija položili su cveće na spomen-ploču Srđanu Aleksiću, kod zgrade Gradske uprave u Pančevu, a direktorka Foruma ZFD Nataša Govedarica tom prilikom je rekla da je za nju i njene kolege uvek velika čast i obaveza biti na tom mestu.

„Prilika je da se setimo da je sećanje uvek zahvat u prošlo iz današnjeg i nema boljeg trenutka ni mesta nego da u današnjoj Srbiji, koja u nekim drugim gradovima na zidovima ima slike nekih drugih ljudi – osuđenih ratnih zločinaca, podsetimo sa ovog mesta ko je heroj“, rekla je Govedarica i dodala da je, kao što ova ploča potvrđuje, Srđanov čin imao poseban značaj u ratnom Trebinju.

(Autonomija)