Relativno do skoro sam bio đak. Osnovac, srednjoškolac i na kraju student. To pravo da budem đak, da rastem, sazrevam i saznajem niko nije mogao da mi oduzme. Upravo to, oduzimanje prava nekome da bude đak, da uči i intelektualno se razvija učinjeno je u najstarijoj srpskoj gimnaziji.
Naime, učenica prvog razreda Karlovačke gimnazije Hana F. sa društvom je pravila šaljive foto-montaže nastavnika i direktora škole i objavljivala ih na društvenoj mreži „Instagram“. Zbog ovakvog ponašanja ona je odlukom Nastavničkog veća izbačena iz škole.
Slažem se da su montaže u dobrom delu slučajeva degutantne i da su vređale nastavnika i direktoricu, kao i njihov ugled, ali isto tako smatram da su one nastale samo iz jednog razloga, kako bi se deca zabavila, a ne kako bi uvredile nekoga ili bacile ljagu na nečije ime.
Iako se pokajala i izvinila zbog svojih (ne)dela, Hana je izbačena iz škole. U isto vreme, oni koji su sa njom na neki način učestvovali u prikupljanju i objavljivanju ovog materijala dobili su ukore, koji osim smanjene ocene iz vladanja baš nikako ne utiču na život učenika. Ipak, Nastavničko veće smatralo je da je Hanu treba izbaciti.
Hanin greh je jednostavno bio prevelik, prosvetarima je učinjena trajna šteta, a ugled u društvu poljuljan. Tako je olako doneta ova odluka, olako je petnaestogodišnjakinji dozvoljeno da godinu dana provede van obrazovnog sistema.
Karlovačkoj gimnaziji nije smetalo kada je u najstarijoj srpskoj gimnaziji spot snimala folk-diva Jelena Kaleuša, ali ovo jeste. Nisu izbacili učenika koji je prošle godine devojčici na času razbio glavu, ali Hanu jesu, jer nije povredila drugare i školu, već one koji u njoj rade.
Hana je iz škole izbačena suprotno Zakonu o obrazovanju i vaspitanju. Zakon za njeno delo ne predviđa meru izbacivanja iz škole, ali su u školi očigledno želeli da celu stvar reše „po kratkom postupku“. Da se nisu mnogo obazirali na sam zakon, utvrdila je Pokrajinska prosvetna inspekcija, koja je naglasila da je prekršeno nekoliko članova zakona, te da su požurili sa izbacivanjem devojčice, očigledno ne želeći da joj daju drugu šansu. Nisu oni želeli ni da se pokažu kao pedagozi, pa su umesto da pojačano rade sa detetom, ne bi li se ispravila greška u obrazovanju i vaspitanju, oni rešili da dignu ruke od dečje sudbine. Upravo to nije bilo pedagoški, jer deca su kao glina, vrlo lako se oblikuju i sa njima se lako radi, zarad svog ponosa i prkosa bili su spremni da jedan mladi život učine nesrećnim.
Svoje mišljenje o ovom slučaju dao je i vojvođanski ombudsman. Zaštitnik građana smatra da je vrlo zabrinjavajući napad jedne ugledne vaspitno-obrazovne ustanove na dete.
Kada je tok događaja ovakav, odnosno kada je sloboda običnog, malog čoveka ugrožena, sasvim je očekivano da se u priču uključe oni čiji se glas čuje, oni koji formiraju javno mnjenje – mediji.
Bilo je zaista mnogo komentara na temu kako su o ovom događaju javnost izvestile dnevne novine „Blic“. Mnogi su govorili da su objavljeni tekstovi napisani tendeciozno i da se otvoreno stavljaju na stranu devojčice.
Da, upravo tako, sve osim toga bilo bi mi nepojmljivo, naravno da će se štampa staviti na stranu pravednog, koji je pritom i ugrožen, a da neće stajati sa strane i vagati svako napisano slovo.
Kako to drugačije postići nego britkim perom? Tupa olovka ne može da piše, ili barem ne piše onako kako treba, a o temama u kojima je ugroženo osnovno pravo na slobodu i kada se sistem nad nekim iživljava nema drugog načina osim oštrog pera i čvrstog stava.
Bilo kako bilo, danas je najvažnije da je Hani vraćeno pravo na školovanje. Na kraju ostaje gorak ukus, da li je to ukus vinjaka sa njene foto-montaže ili ne, nećemo komentarisati, ali valja primetiti da pored loše dece, imamo i loše pedagoge, ljude koji su sujetni i ne razumeju šalu, a takve šale je uvek bilo. Mi smo nastavnike zvali Ljuba alkos, Pacovka, Pigmejka, pa niko od nas nije izbačen iz škole, upravo suprotno oni su znali da je to sve šala. Nastavnike smo odvajkada karikaturisali, a jedina razlika je što tada nije bilo interneta, pa je trebalo dosta više mesa da nešto postane skandal.
(Autor je novinar lista „Blic“. Jedan je od autora priloga objavljenog u ovom dnevnom listu pod nazivom “Iživljavanje u gimnaziji: Profesorska hajka na učenicu zbog šale”. Na njega se referiše tekst Igora Besermenjija „Uzroci i posledice“, objavljen na Autonomiji 27. februara 2015.)