Odnos mladih prema demokratiji, toleranciji i nenasilju u Srbiji se kontinuirano prati od 2007. Rezultati u 2021. pokazuju da tek nešto manje od polovine mladih uzrasta od 15 do 30 godina ima apsolutno poverenje u demokratiju, a svaka peta mlada osoba je izričito protiv stava da je demokratija najbolji oblik vladanja.

Generalni trend – da većina mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja, ali i da je Srbiji potreban jak vođa, nastavljaju se i ove godine, a posebno zabrinjava to što mladi (od 15 do 19 godina) imaju manje poverenja u demokratiju u odnosu na druge generacije, što je novina u odnosu na prethodnu godinu i ranije zabeležene trendove.

Prema najnovijem istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, koje će i ove godine biti objavljeno na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta, u 2021. mlade žene i mladi muškarci imaju drugačije stavove o pitanjima važnim za njihov položaj i vrednostima prema kojima bi trebalo da žive.

Istraživanje je pokazalo da je mladim ženama značajnija vrednost aktivnog učešća, lične slobode, jednakost u bogatstvu i primanjima, solidarnost, rodna ravnopravnost i multikulturalizam, dok su mladim muškarcima važnije vrednosti porodica, nacija, država i tradicija. Pomenute razlike nisu drastične, ali nisu ni nezanemarljive.

Za rodnu ravnopravnost neophodni su nam kvalitetni programi za mlade muškarce i mlade žene, a posebno motivišu neki od primera, poput aktivizma grupe Podrška hrabrim petničarkama, u okviru koje i mladi muškarci daju podršku svojim vršnjakinjama u borbi protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja.

Stavovi mladih žena i mladih muškaraca se značajno razlikuju u viđenju stanja rodne ravnopravnosti. Mlade žene u većoj meri smatraju da njihov položaj nije ravnopravan i da su diskriminisane. Značajne razlike u odgovorima primećene su u saglasnosti sa tvrdnjama poput onih da: „Žene u Srbiji manje zarađuju od muškaraca kad je reč o istim poslovima. Društvo teže prihvata žene na poziciji autoriteta u odnosu na muškarce. Žene koje stavljaju karijeru ispred zasnivanja porodice su sebične.“

Nisu ni svi mladi istih stavova i to u velikoj meri zavisi od generacije kojoj pripadaju. Iako manje poverljivi prema demokratiji kao obliku vladanja, najmlađi ipak pozitivnije ocenjuju aktivnosti i mere koje promovišu rodnu ravnopravnost: oni su za uvođenje kvota za manje zastupljen pol i manje su saglasni sa tvrdnjama da postoje muška i ženska zanimanja.

Važno pitanje je: „Kako doći do mladih i uticati na formiranje poželjnih stavova o demokratiji, poštovanju i zaštiti ljudskih prava i sloboda, nenasilju?“

Mladi se danas dominantno informišu brzo i efikasno, koristeći telefone. Za čak 98,4 odsto njih to je uređaj za informisanje. Mladi su na Instagramu (91,4 odsto), Fejsbuku (86,9 odsto), a u porastu je i njihovo prisustvo na mreži Tiktok.

Potrebno je da društveni aktivisti i aktivistkinje koriste kanale komunikacije koji su bliski mladima. Preneti dobru poruku, onu koja stiže do njih i utiče na formiranje stavova u doba digitalne komunikacije znači koristiti ove prostore na kreativan i nesmarački način. To jeste izazov, ali je vredo napora da bi se retrogradni trendovi među mladima zaustavili, a progresivni podstakli.

(Danas)